SAZNANJEM DA JE NEKO U PORODICI OBOLEO OD DIJABETESA NASTAJU DANONOĆNE TRAUME, ŠOK, TUGA, STRES, UZNEMIRENOST I STRAH

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o danonoćnim traumama, šoku tugi, stresu, uznemirenosti i strahu koji nastaju saznanjem da je neko u porodici oboleo od dijabetesa.

 

 

❓Šta? Da li ja imam dijabetes? Nemoguće, ne može da se desi!

❓Šta ste rekli – dijabetes? A šta je ovo? Hoću li umreti?

❓Kako ću sada? Život je gotov!

❗Zar se ne leči?

Da li ovo izgleda poznato? Klasici žanra: šok, poricanje, pronalaženje krivice, traženje alternativa, prevrtanje gomile informacija.

I takođe neprospavane noći,

prvi put hipoglikemija,

Zaista mnogo novih i ne sasvim jasnih informacija,

promena uobičajenog načina života (uključujući celu porodicu, ako govorimo o deci) itd.

Čak i za najhrabrije i otpornije, dobijanje dijagnoze je stres i trauma. To je tuga za koju je potrebno vreme da se izleči.

Živeti nije samo vreme, već i činjenica da se tuga mora spaliti.

✅ Pustite sebe i/ili svoje voljene da plačete i pričate.

 

❌Ne treba ostaviti bolesnu ili majku/oca bebe sa prvim otkrivenim CD1 nasamo sa svojom tugom.

❌Ne bi trebalo da kažete:

▪▪ „Pa nije rak, i hvala Bogu“

„Zašto si se ugojio?“

▪ „nekada su umirali od toga, a sada žive”

▪i šlag na tortu „o, pa ja bih se obesio, ali ti si tako jak, možeš ti to”

U prvim danima, pa i mesecima, to je uteha.

poriče osećanja,

Smanjuje tugu i strah, koji su zapravo veoma jaki;

stvara krivicu pored patnje,

Sprečava tugu, što produžava period prihvatanja.

Da li Vam je prva godina sa dijabetesom bila najteža?