U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost kako nam je korona uništila telo.

„To je jako ozbiljno stanje koje se teško prepoznaje, ima više od 200 simptoma. U poslednjoj, četvrtoj fazi, čovek je vezan za postelju. Po nekim procenama se desi svakom trećem obolelom“, rekao je dr Zoran Radovanović, govoreći o postkovidu.

Pandemija korona virusa imala je veći uticaj na čovečanstvo od bilo kog događaja viđenog u poslednjih 50 godina, uključujući ratne sukobe i prirodne katastrofe. Ona je prouzrokovala da se prosečna dužina životnog veka ljudi širom sveta skrati za oko dve godine. Marta 2020. godine zabeležen je prvi slučaj korona virusa u Srbiji, a ovih dana obeležava se godišnjica kovida 19, koji je obuhvatio ceo svet. Stopa smrtnosti je, prema poslednjim podacima, porasla za 22 odsto kod muškaraca, a za 17 kod žena.

Mislili smo da smo se rešili pošasti, ali...

Epidemiolog dr Zoran Radovanović rekao je  da je bilo pitanje vremena kada će se javiti neka pandemija u svetu, ističući da je Srbija bila teško pogođena korona virusom pre četiri godine, a da je postkovid problem koji nas tek čeka.

Tek što smo pomislili da smo se uspešno rešili jedne od najvećih javno-zdravstvenih pošasti koja je pogodila svet pre četiri godine, iako je pandemija kovida pod kontrolom, počeli su da isplivavaju simptomi sa kojima mnogi vode ozbiljne životne bitke, a pojedine posledice ne ostavljaju čak ni mogućnost za lečenja, već direktno ugrožavaju život.

– To je jako ozbiljno stanje koje se teško prepoznaje, ima više od 200 simptoma, malo ko se njime bavi. U poslednjoj, četvrtoj fazi, čovek je vezan za postelju. Može da ima jako teške oblike, a po nekim procenama se desi svakom trećem obolelom. Srećom, realni procenat je nešto niži – kaže on.

Epidemiolog ističe da je globalno skraćen očekivani ljudski vek za dve godine.

– Da biste shvatili razmere toga, moramo da napravimo jedno poređenje: kad bi nestao rak, svi oblici raka, prosečni ljudski vek bio bi produžen za malo više od dve godine, a kovid je učinio da se smanji za toliko. U svetu je, procenjuje se, samo 2021. godine spaseno 20 miliona ljudi zahvaljujući vakcini – ističe doktor.

Koji su simptomi postkovida

Kako je  rekao dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), nakon korone često dolazi do simptoma kao što su:

  • ubrzani rad srca

  • osećaj preskakanja ritma srca

  • nedostatak daha, gušenje

  • malaksalost i zamor

  • sindrom hroničnog umora

  • varijacije krvnog pritiska

  • povećana anksioznost

  • česte glavobolje i vrtoglavice

  • slabljenje sluha

  • pojačano znojenje

– Ako se pojave ovi simptomi mesec-dva ili duže nakon preležanog kovida, treba obavezno otići na preventivno-dijagnostički pregled i proveriti ne samo stanje i funkciju kardiovaskularnog sistema, već organizma u celini – poručuje dr Tasić.

Među najopasnijima bolestima koje se dešavaju u ovom u postkovid periodu su, naročito kod ljudi koji su već imali slabosti u nekom od sistema u organizmu:

  • oštećenja pluća

  • oštećenja srca

  • oštećenja bubrega

  • oštećenja mozga

Takođe, viđeni su i dokazani kao posledica kovida:

  • dugotrajna malaksalost

  • bolovi u zglobovima

  • bolovi u grudima

  • otežano disanje

Astma, bolesti srca, demencija…

Neprijatelj pluća, kovid virus, kako se tek sada pokazuje kod mnogih naših građana, može da izazove i astmu ili da je „vrati“ odraslima onim koji su je imali u detinjstvu. Kod nekih ljudi koji su imali koronu pre više od godinu dana, kašalj koji se povremeno javljao počinje da jača, i sada su na pulmološkom pregledu dobili dijagnozu astme i terapiju za istu.

Naši lekari se svakodnevno susreću sa pacijentima koji u postkovidu imaju ubrzani rad srca, osećaju da im srce preskače, javljaju se problem sa krvnim pritiskom i drugo. Među simptomima nakon preležane korone, koji upozoravaju da je vreme da se pacijent javi lekaru su i aritmije. One mogu da budu benigne i maligne, odnosno, manje opasne i više opasne. Ono što posebno zabrinjava to je što sve više mladih ljudi dobija infarkt.

U post i longkovid period kod nekih ljudi su se javili neurološki problem. Postoje primeri da se kod osoba koje su bile u početnoj fazi demencije bolest ubrzala, a veliki broj ljudi se žali da ima problema sa pamćenjem, da su postali zaboravni, rasejani i dekoncentrisani. Dijagnoze koje se javljaju dve godine nakon korone razlikuju se u odnosu na godine ljudi, pa su tako, a prema pomenutom istraživanju, kod odraslih starijih od 65 godina najčešće demencije, moždani udari i magle, kod onih između 18-64 godine moždane magle, dok su kod najmlađih, odnosno, dece najprisutnije epilepsije i psihotični poremećaji.

Stručnjaci su primetili da su se među simptomima u dugom kovidu javili i iritantni problem kao što je opadanje kose.