DIJABETES U TRUDNOĆI PODRAZUMEVA STROGI NADZOR LEKARA

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o dijabetesu u trudnoći.

To je dodatan problem za održavanje trudnoće, jer se zna da šećerna bolest u drugom stanju donosi brojne komplikacije

 

Do 2030. godine očekuje se da će pomoć lekara potražiti dva odsto više žena sa dijabetesom tipa 1, a 2050. biće za čak četiri odsto više pripadnica nežnijeg pola sa ovom dijagnozom. To je dodatni problem za održavanje trudnoće, jer se zna da šećerna bolest u drugom stanju, ako nije pod nadzorom dobrog lekara, donosi brojne komplikacije.

Profesor dr Miroslava Gojnić, načelnica Odeljenja patologije trudnoće u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, naglašava da je u poslednjih 10 godina, uvidom u zdravstveno stanje oko 7.000 trudnica, postojalo nešto ispod 80 odsto trudnica sa gestacijskim dijabetesom. Naša sagovornica ističe da ako se problem otkrije na vreme, sprečava se obolevanje majke u kasnijem periodu.

– Novorođena deca neće kasnije u životu imati probleme sa kardiovaskularnim sistemom, vidom, prekomernom telesnom masom, dijabetesom… Isto tako, nešto ispod 20 odsto trudnica sa teškim formama dijabetesa tipa 1 uspešno je iznelo trudnoću. Decenijama su takvi pacijenti imali mnogo više hendikepa i male mogućnosti da ostvare svoje materinstvo i dobiju zdravo dete. Nešto manje od dva odsto bile su uspešno završene trudnoće kod žena koje su imale nove vrste terapija – pojašnjava dr Gojnić.

Dijabetes u trudnoći, gestacioni dijabetes ili trudnički dijabetes predstavlja stanje povišenog šećera u krvi koje se prvi put dijagnostikuje tokom trudnoće i to tokom drugog ili trećeg trimestra. Samo neki od faktora rizika za razvoj dijabetesa u trudnoći, kako pojašnjava docent dr Jovana Todorović, sa Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jesu starost trudnice preko 35 godina, postojanje šećerne bolesti u porodici, gojaznost pre trudnoće, dobitak u telesnoj masi tokom trudnoće, dijabetes u prethodnoj trudnoći, sindrom policističnih jajnika, nedostatak vitamina De, pušenje, kao i nedovoljna fizička aktivnost. Zdravim trudnicama koje nemaju kontraindikacije za fizičku aktivnost, danas se preporučuju podjednaki nivoi fizičke aktivnosti kao i ostatku odrasle populacije, odnosno 150 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti nedeljno uz dva treninga namenjena jačanju mišića.

– Ipak, uprkos svim poznatim dobrobitima fizičke aktivnosti tokom trudnoće, veliki broj žena ne ispunjava ove preporuke. Neki od razloga uključuju strah od povređivanja, nepoznavanje oblika fizičkih aktivnosti koje su bezbedne tokom trudnoće, ali i simptome koji su povezani sa trudnoćom, posebno mučninu, povraćanje, glavobolju ili malaksalost. Fizičke aktivnosti koje bi trudnice trebalo da izbegavaju su svi kontaktni sportovi, skijanje, klizanje, ronjenje, ali i vožnja bicikla, kao i sve vežbe koje se izvode ležeći na leđima nakon 16. nedelje trudnoće. Svim ostalim aktivnostima se trudnice mogu baviti, nakon razgovora sa ginekologom koji će proveriti da li postoji neki od razloga za izbegavanje fizičkih aktivnosti – naglašava dr Todorović i dodaje da savetovališta za trudnice predstavljaju idealno mesto za saradnju lekara različitih specijalnosti, jer poboljšavaju dostupnost usluga zdravstvene zaštite neophodne ženama 21. veka.

Kako ističe profesor dr Aleksandra Jotić, endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Centar za dijabetes i lipidne poremećaje ove ustanove ostvaruje dugogodišnju multidisciplinarnu saradnju u praćenju žena sa pregestacijskim i gestacijskim dijabetesom, sa timom Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCS-a, kojim rukovodi profesor dr Miroslava Gojnić. Istovremeno, sprovodi se prekoncepcijska edukacija za žene čija je trudnoća komplikovana tipom 1 dijabetesa, o značaju ostvarivanja optimalne metaboličke kontrole.

– Terapijski pristup kod žena čija je trudnoća komplikovana tipom 1 dijabetesa, zasniva se na primeni intenzivirane konvencionalne insulinske terapije, uz korišćenje savremenih insulina, odnosno onih insulinskih analoga koji su bezbedni u trudnoći. Takođe, značajna indikacija za nove tehnologije, senzorom potpomognuta insulinska pumpa, primenjuje se u prekoncepciji i tokom trudnoće žena sa tipom 1 dijabetesa, kod kojih prethodnim terapijskim režimom nije bilo moguće postići optimalnu metaboličku kontrolu, čime se redukuju i neželjeni ishodi trudnoće. Žene sa tipom 2 dijabetesa se dodatno edukuju o značaju optimalizacije telesne mase u prekoncepcijskom periodu i prate se drugi komorbiditeti, od kojih je najčešća hipertenzija. Terapijski modaliteti se individualno određuju, pri čemu većina dijabetoloških udruženja prednost daje insulinskoj terapiji – pojašnjava dr Jotić.

Istovremeno se sprovodi aktivan skrining svih trudnica na gestacijski dijabetes, čija se učestalost značajno povećala u prethodnoj deceniji.

– Svim trudnicama se između 24. i 28. nedelje trudnoće sprovodi dvočasovni oralni test opterećenja glukozom sa 75 grama glukoze. Nakon otkrivanja gestacijskog dijabetesa, trudnice dobijaju edukaciju o primeni adekvatnog higijensko-dijetetskog režima ishrane. Ukoliko se ne postignu ciljne vrednosti glikemija uvidom u sprovođenje samokontrole glikemija u kućnim uslovima, nakon dve nedelje, individualno se određuje medikamentozna terapija uz nastavak promene životnog stila. Sa druge strane, skrining na gestacijski dijabetes se može sprovesti i ranije (15. nedelja gestacije), u populaciji žena koje su u visokom riziku za razvoj gestacijskog dijabetesa kasnije tokom trudnoće – dodaje dr Jotić.

Profesorka Gojnić napominje da je njena klinika tercijarni centar svih tercijarnih centara za ovu oblast i da je važno da u timu budu vrhunski lekari raznih specijalnosti jer multidisciplinarnost daje mogućnost za ostvarivanje najboljih rezultata.

– Formiran je Regionalni centar trudnoće i dijabetesa. Rezultati rada su doveli do rađanja zdrave dece i sprečavanja da majke u životu imaju trajne bolesti kao što su hipertenzija, patološka gojaznost, oboljenja bubrega i jetre… Uspeh obezbeđuje protokol rada, uz individualni pristup svakoj trudnici. Bitno je da smo predani pacijentima i da imamo empatiju, kao i da sarađujemo sa drugim ustanovama i edukujemo medicinske sestre bez kojih se kvalitetan nadzor ne bi ostvario. Trudimo se da učinimo sve da u onim situacijama gde je kod žena zbog određenih oboljenja trudnoća dodatno opterećenje za organizam, dođe do rađanja zdrave bebe. Sprovodili smo pravovremeno jednostavne i ekonomski isplative testove oralnog opterećenja glukozom. Interesantno je da smo u našoj populaciji od oko 7.500 trudnica uočili vrlo frekventan „trudnički šećer” i sprečili da takvo stanje postane bolest – napominje dr Gojnić i dodaje da se subspecijalističkim timskim radom obezbeđuje kvalitet nataliteta, ne samo kvantitet.

– Često specijalizantima govorim da uz podatke koje daje majka, one koje uočimo u kliničkoj slici i pregledom, moramo dobro razumeti i „šta beba priča”… Ultrazvučnim pregledom nije dovoljno samo dobro prepoznati anatomski organe i protumačiti njihovu funkciju, neophodno je razumeti interreakciju i uzajamno povezati promene koje se vide na svakom dostupnim organu ploda, posteljici, plodovoj vodi, cirkulaciji krvi koja plodu donosi hranu, kiseonik i sve ostalo. Tako smo dokazali da jednom odrađen uredan test na šećer, ukoliko beba pokaže „znake” da tokom dana ima sporadično dotok visokog šećera, zahteva našu stručnu modifikaciju – smatra dr Gojnić.

Iz rezultata kliničkog rada proistekla je i želja da se kroz Medicinski fakultet obezbedi edukacija novim generacijama formiranjem novog programa doktorskih studija pod nazivom „Fetalno programiranje i prenatalna prevencija bolesti adultnog doba”. U ovim doktorskim studijama uključeni su i lekari iz bazičnih grana medicine, jer samo tako u ovoj oblasti, kako kaže dr Gojnić, mogu da se pomeraju granice i ostvaruju još bolji rezultati.