KAKO DIJABETES UTIČE NA MENTALNO ZDRAVLJE?

U cilju ostvarenja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost kako dijabetes utiče na mentalno zdravlje.

Šećerna bolest ili dijabetes je hronična bolest koja zahteva doživotnu kontrolu šećera u krvi, bilo putem lekova, injekcija insulina, te takođe promenu i prilagođavanje prehrane, uključenje fizičke aktivnosti u svakodnevni život te stoga često iziskuje promenu stila života. To sve, naravno, rezultira s puno truda, napora i žrtvovanja, te ponekad pojavom negativnih emocija.

Prilikom dijagnoze dijabetesa ljudi često znaju osjećati ljutnju i poricanje bolesti, pitaju se zašto baš oni imaju tu bolest, osećaju nepravdu, strah te odbijaju postojanje bolesti. Kasnije nakon dugogodišnje muke s dijabetesom mogu razviti burnout. Burnout ili sagorevanje se javlja zbog iscrpljenosti u pokušaju da se bolest drži pod kontrolom, doktor i porodica očekuje od bolesnika da pazi na prehranu, da redovno vežba i da se brine o svom šećeru, dok bolesnik oseća krivicu i frustracije jer gubi volju za kontrolom i lečenjem.

Oboleli od šećerne bolesti izloženi su dugoročnom stresu, što od same bolesti, što od mera koje moraju pdreuzimati, poput kontrole šećera u krvi i lečenja komplikacija. Dijabetes ometa radni dan zbog svakodnevnog merenja šećera u krvi, onemogućava da se bilo kad bez planiranja pojede neka poslastica ili grickalica, povećava zabrinutost o budućnosti te donosi i financijski i vremenski teret bolesniku i njegovoj porodici. To sve narušava kvalitet života i povećava izglede za depresiju.

Dijabetes i depresija se često povezuju zajedno, poslednja istraživanja pokazuju da dijabetičari znatno češće obolevaju od depresije za razliku od populacije koja ne boluje od šećerne bolesti. Uočeno je da bolesnici s dijabetesom tip 2 imaju veći rizik od razvoja depresije, što se može povezati i s rizičnim činioci za taj tip dijabetesa (koji su ujedno i rizični činioci za razvijanje depresije), kao što su povećana telesna masa i pretilost, slabija telesna aktivnosti, nepravilna i nezdrava prehrana. Ostali rizični činioci za pojavu depresiju su ženski spol, mlađa dob (no, isto tako i starija dob, posebno ako su pridruženi drugi telesni zdravstveni problemi), samački život, nedostatna socijalna podrška, nizak socioekonomski status, akutne ili kasne komplikacije dijabetesa, dugotrajno loša kontrola glikemijse i inzulinske terapije kod dijabetesa tipa 2.

Međutim, ako čovjek osvesti i prihvati da za zdrav život te tako i kontrolu dijabetesa treba uložiti vreme te fizičku aktivnost, zdravu ishranu i brigu o sebi pretvori u svoju naviku, osećaće se bolje, zadovoljnije i sretnije. U redu je da se ponekad javljaju osećaji straha, teskobe i tuge, ali takođe treba paziti da ti osećaji ne prevladaju i dovedu do depresije. Ako bolesnik više ne može svakodnevno funkcionisaati i obavljati svoje obaveze zbog svih tih osećaja, svakako bi se trebao javiti svom porodničnom lekaru kako bi bio upućen dalje stručnjaku za mentalno zdravlje.

Pokazalo se da kontrola depresije dovodi i do bolje kontrole dijabetesa! Stoga ne oklevajte, javite se ako vam je potrebna pomoć.