ZAŠTO MERITI ŠEĆER U KRVI
U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost zašto meriti šećer u krvi.
Merenje šećera u krvi je i dalje najtačniji, najprecizniji i najrelevantniji rezultat koji možete dobiti. I to ne u laboratoriji nego u udobnosti svoje fotelje. Ako mislite da Vam prolivanje krvi nije najugodnija aktivnost, podsetićemo Vas zašto je na merenje šećera u krvi ipak dobro potrošiti vrijeme.
Setimo se da je nekada za tu dragocenu brojku bilo potrebno odšetati do laboratorija, čekati u redu, laborantica bi iscedila solidnu količinu krvi i za koji bi vam sat rekla rezultat. Koliko je korisno znati kakav si šećer imao prije dva i po sata? Iz današnje perspektive poprilično smešno i beskorisno.
Danas otvorite svoju elegantnu torbicu, bilo kad i bilo gde, i s jednom sitnom kapljicom krvi, deca je zovu bubamara, za nekoliko sekundi imate savršeno precizan rezultat. Sva ta tehnologija zajedno s torbicom stane u dlan. Daleko nam je tehnologija dogurala. Vi samo trebate redovno meriti.
Neminovno je da ćete imati bolju kontrolu šećera ako više merite. Čak i ako katkad ne reagujete primereno pa ne odete u šetnju ili ne popijete dodatnu tabletu. I dalje će regulacija biti bolja proporcionalno broju merenja. Svašta ćete otkriti ako redovno merite šećer – neku hranu koju vaš šećer ne voli, suseda koja vam diže šećer ili da vam terapija koju je doktor odredio ne funkcioniše jer vam šećer ne pada ispod 7, umesto da ne raste iznad 7.
Rezultat merenja nam ne pokazuje trendove, odnosno kuda će se u budućnosti šećer kretati, ali nam zato trenutno stanje pokazuje vrlo tačno. To je posebno važno kod vrlo visokih i vrlo niskih nivoa šećera. Želite znati je li hipoglikemija blaga ili ste na vrlo opasnim granicama nadomak nesvesti? Velika je razlika da li je šećer 3,9 ili 1,1. I treba to ozbiljno shvatiti. Ako je šećer 22, situacija je vrlo ozbiljna. Onima čije se vrijednosti kreću u rasponu od 7-12 mmola savjetujem da odu svom doktoru i traže pomoć u doziranju insulina ili novu vrstu tableta, jer takav šećer nije dobar.
Svi oni koji koriste senzore, žele se merenja u krvi rešiti zauvek. No ne zaboravimo da sve u životu ima svoje prednosti i nedostatke, tako i senzori i trakice.
Tačnost je najvažnija prednost koju trakice imaju u odnosu na senzor. Posebno je bitno potvrditi merenjem iz krvi veoma visoke i veoma niske vrednosti sa senzora. Naime, senzor u takvim situacijama lošije meri nego kad je u dobrom rasponu. Dakle, puno je važnije znati precizno koliki je šećer kad je u opasnim granicama, nego kad smo otprilike u granicama normale.
Iako bismo rado da senzori budu savršeniji, to još uvek nije tako. Zato ne možemo zanemariti merenje šećera u krvi. Ako se senzor može kalibrisati, kalibracijom ga vraćamo na pravi put ukoliko zastrani, a ako kalibracija nije moguća, merenje u krvi će nam pokazati imamo li ispravan ili neispravan senzor na ruci.
Dok ne izume potpuno savršene i tačne senzore, provera kvalitetnim aparatićem iz krvi je neophodna.
Za one koji nemaju pravo na senzor, trud uložen u merenje šećera u krvi i sitna kapljica krvi, minimum su brige za vlastito zdravlje i vlastit šećer.