FIZIČKA AKTIVNOST I DIJABETES

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i  edukujemo javnost o fizičkoj aktivnosti i dijabetesu.

Kod deteta i mlade osobe (koji uglavnom oboljevaju od dijabetesa tipa 1) sport je želja i unutrašnja potreba. Osim toga, kod mladih ljudi javlja se i želja da se profesionalno bave sportom. Tu želju podupire i saznanje da su neki sportisti dijabetičari učestvovali na olimpijskim igrama, osvajali medalje i primali injekcije insulina (npr. Garry Hallu Jr. na olimpijskim igrama u Sidneju 2000. osvojio je zlato u elitnoj plivačkoj disciplini 50 m slobodno i zlato u štafeti 4x100m slobodno).

Iako je fizička aktivnost važnija kao preventivni oblik zaštite od pojave dijabetesa i osobe koje već boluju od te bolesti oba tipa imaju višestruke koristi od aktivnosti. Pokušaćemo da nabrojimo koristi od fizičke aktivnosti koje mogu imati osobe sa dijabetesom, kao i slučajeve kad sportisti, rekreativci ili profesionalci, obole od dijabetesa, a žele nastaviti svoju aktivnost.

Kakva je korist od fizičke aktivnosti?

  • Fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija organizma na insulin tako da ćelije tkiva povećavaju svoju sposobnost vezivanja insulina (omogućeno je „otvaranje vrata“) pa osoba s dijabetesom koja vežba može povećati unos glukoze (hrane) kod iste koncentracije insulina, ili pak postepeno smanjiti doze insulina ili oralnog antidijabetika.

  • Fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa. Gubitak na težini kod osoba s dijabetesom tipa 2 povećava kontrolu nivoa glukoze u krvi. Mnogo obolelih, kada počnu sa programom vežbanja, pažljivije kontrolišu ishranu i pažljivije prate nivo šećera (glukoze) u krvi.

  • Kontrola glukoze je ključni faktor u sprečavanju komplikacija dijabetesa!

  • Na studiji u koju je bilo uključeno oko 14 000 osoba s dijabetesom uočeno je, da su oni koji su kontrolisali šećer u krvi 4 ili više puta dnevno, imali i 50 – 70% manje komplikacija od onih koji to nisu.

  • Kardiovaskularni faktori rizika koji u kombinaciji sa dijabetesom dovode do aterosklerotske bolesti srca i krvnih sudova, smanjuje nivo serumskih lipida, smanjuje stres. Fizička aktivnost  smanjuje ove faktore rizika

  • Vežbanje ima veliki psihološki učinak. Uspostavljanje kontrole nad šećernom bolešću reflektuje se i na druga područja života. Povećava se samopouzdanje, manja je zavisnost o lekovima – kontrola nad svojom bolešću je zapravo kontrola nad jednim važnim delom svakodnevnog života.