Savremena terapija dijabetesa uspešno snižava šećer i štiti srce

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o savremenoj terapiji dijabetesa.

 

Savremena terapija dijabetesa sada, pored dobre kontrole nivoa glikoliziranog hemoglobina, odlaže i smanjuje najčešće komplikacije dijabetesa kao što su slabljenje srčane i bubrežne funkcije – kaže profesor dr Nebojša Lalić, endokrinolog

Savremena terapija dijabetesa može promeniti tok bolesti i sprečiti opasne komplikacije povišenog šećera. I pored toga ne postoji čarobni štapić za lečenje dijabetesa, lekovi postižu svoj pun efekat uz pravilnu ishranu, izbegavanje štetnih navika i stil života preporučen od lekara. Savremeni lekovi mogu smanjiti i usporiti komplikacije, ali važan je i intenzivan odnos prema bolesti, podvlače stručnjaci. Ne ignorišite pojačanu žeđ, učestalo mokrenje, zamagljen vid, mučninu, brzo zamaranje, osećaj malaksalost, gubitak telesne mase.

Savremena terapija dijabetesa omogućava merljiv efekat

Dijabetes je bolest 21. veka i peti uzročnik smrti u Srbiji. Sve više osoba pati od neregulisanog šećera u krvi, ali savremena terapija menja sliku bolesti.

– Sada se uspešno leči nešto o čemu u nekim ranijim periodima nismo mogli ni da razmišljamo. To ne znači da je u prošlosti bio nizak nivo dijabetološke zaštite, ali sada imamo savremene lekove koji su prvi put omogućili direktan merljiv efekat, istovremeno i na sniženje šećera i na sprečavanje komplikacija dijabetesa – kaže za portal eKlinika endokrinolog prof. dr Nebojša Lalić, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

 

Srbija stigla u klub razvijenih zemalja

Postoji ubrzan razvoj kada je u pitanju lečenje dijabetesa. U pitanju je masova bolesti, koja je često opterećena visokim troškovima lečenja. Prof. dr Lalić ističe da su inovativni lekovi uvođeni u kontinuitetu, da bi se u maju, junu ove godine, na pozitivnoj listi našla i četiri leka za terapiju dijabetesa. Savremena terapija dijabetesa sada pored dobre kontrole nivoa glikoliziranog hemoglobina, odlaže i smanjuje najčešće komplikacije dijabetesa – slabljenje srčane i bubrežne funkcije.

– I ranije smo imali na pozitivnoj listi inovativne lekove, razvijen je i moderni sistem terapije insulinskim pumpama i senzorima. Na taj način smo stigli u klub razvijenih zemalja i zauzeli dobru poziciju u regionu, pa smo sada na istom nivou kao i Hrvatska – objašnjava prof. Lalić i dodaje da je sve ovo postignuto u roku od dve godine.

 

Savremena terapija nudi dve grupe lekova

Savremena terapija dijabetesa u Srbiji nudi dve grupe lekova. Prva grupa je inkretinska terapija (GLP-1 receptorski analozi), a druga grupa su inhibitori transportera soli i glukoze u bubrezima (SGLT2 inhibitori).

– Efekat delovanja obe grupe je isti i jedna i druga grupa, smanjuju nivo šećera u krvi sprečavaju i odlažu razvoj kardiovaskularnih komplikacija i usporavaju oštećenja bubrega – precizira prof. dr Lalić.

Inkretinska grupa lekova

Inkretinska grupa se sekretuje u crevima, naučnici su zapazili da neke supstance koje luče creva mogu da stimulišu lučenje insulina iz pankreasa.

– Ali, onda su u laboratorijama sintetisani novi molekuli, koji deluju na iste receptore na koje su delovale i te supstance iz creva. Ti receptori se nalaze na pankreasu, podstiču lučenje insulina i spuštaju nivo glukoze, ali i usporavaju pražnjenje želuca i deluju na nivou centralnog nervnog sistema, na taj način što smanjuju osećaj gladi. Imaju receptor, na bubrezima, verovatno imaju receptore i na srcu, mada se to još proučava. Imaju i receptore na zidovima velikih krvnih sudova i tako sprečavaju na neki način aterosklerozu i razvoj kardiovaskularnih posledica šećerne bolesti – kaže prof. dr Nebojša Lalić.

 

Lekovi koje propisuju i kardiolozi

Druga grupa lekova su SGLT2 inhibitori, koji inhibiraju molekul na nivou bubrega koji razmenjuje natrijum i vodonik.

– Na taj način oni omogućavaju povećanu ekskreciju glukoze i tako snižavaju nivo glukoze u cirkulaciji, smanjuju i krvni pritisak. Neka istraživanja kažu da su ovi lekovi manje snažni kada je u pitanju obaranje šećera, ne deluju ili malo deluju na gojaznost i na aterosklerozu, ali sprečavaju srčanu insuficijenciju, opasnu komplikaciju dijabetesa. Smatra se da su ovo jedni od lekova koji najjače deluju na srčanu insuficijenciju, pa su ih i kardiolozi uvrstili u terapiju i kod onih pacijenata koji nemaju dijabetes. Imaju sposobnost da smanjuju, usporavaju oštećenje bubrega i dominantni su kada je u pitanju sprečavanje dijabetesne bolesti bubrega – precizira prof. dr Nebojša Lalić.

 

Uskoro detaljne preporuke o prvom koraku u lečenju dijabetesa

Metformin je najčešće korišćeni oralni lek za snižavanje šećera u krvi, koji se sada može primenjivati u kombinaciji sa savremenom terapijom.

– Metformin ostaje lek, on se koristi na početku lečenja, ali ako se posle tri meseca uzimanja leka i promena nekih životnih navika, utvrdi da on ne postiže ciljane vrednosti, uvodi se dodatna terapija. Metformin je zbog svojih pozitivni osobina i dalje važan lek, on nema onaj potencijal delovanja na kardiovaskularni sistem kao neki od inovativnih lekova, ali često se kombinuje s njima i tada ispoljava potpuni efekat, s tim da ima i neke osobine koje, ti drugi lekovi nemaju. Ovo je trenutni stav, mada ćemo uskoro imati veliki kongres u Stokholmu, na kojem treba da se usvoje detaljne preporuke o tom prvom koraku u lečenju dijabetesa – precizira prof. dr Nebojša Lalić.

Može li savremena terapija dijabetesa odložiti upotrebu insulina?

Savremena terapija dijabetesa i pored svih prednosti, ne može biti zamena za insulin kod pojedinih pacijenata. Insulin će i dalje biti jedan od glavnih lekova kod terapije dijabetesa, podvlače endokrinolozi.

– Pod uticajem nekomforne upotrebe insulina, malo i pod uticajem toga da je insulin snažan lek, i da može da dovede do niskog šećera i povećanja telesne mase, steklo se mišljenje da svi ovi inovativni lekovi stoje nasuprot insulinu. Smatrano je čak da je potrebno što duže odlagati prelazak na primenu insulina. Imali smo i štetnu situaciju, jer je nekada govoreno pacijentima: “Ako se ne budete pridržavali ovih pravila, prećićete na insulin“, što je bila velika greška. Insulin je jedan od centralnih lekova u dijabetesu i neće, skoro ili u skorije vreme, naći svoju zamenu. To je snažan anabolički hormon, koji podiže procese u organizmu, nasuprot dijabetesu kao bolesti koja ih smanjuje. Insulin ima mnoga pozitivna dejstva, snižava glikemiju najsnažnije od svih lekova za snižavanje glikemije, pa je prema tome, njegovo mesto u dijabetesu i danas prisutno kao i sto je bilo i ranije – naglašava prof. dr Lalić.

Efekti kombinacije insulina i savremene terapije

Doktor Lalić napominje da savremena terapija dijabetesa nije alternativa insulinu, i dodaje da se savremeni lekovi često mogu kombinovati sa insulinom i da tada postižu izvanredan efekat.

– Važno je da imamo pokazatelje, prema kojima uvodimo neke od tih lekova. Posmatra se da li hoćemo naglo da oborimo glikemiju, ako je jako visoka, ili da lečimo umereno povišenu glikemiju, a izbegnemo gojaznost. Razmišlja se da li možemo da očekujemo neželjene efekte kod pacijenta i konačno da li se radi o sklonosti ka niskom šećeru hipoglikemijama, ili ne. Tek kada uzmemo sve to u obzir, možemo se odlučiti za lek koji ćemo propisati pacijentu – objašnjava prof. dr Lalić.

Šta je najkomplikovanije u lečenju dijabetesa?

Prof. dr Nebojša Lalić dodaje i da lekovi za lečenje šećerne bolesti nisu jedan drugom jednostavna zamena, i da svi oni imaju svoju oblast delovanja i kandidate među pacijentima. Bitno je pratiti tok bolesti.

– I u tome je velika odgovornost terapeuta da primeni pravi lek u pravom trenutku. Najkomplikovanije u celoj priči, jeste da se sve u toku dijabetesa menja. Ovaj metabolički poremećaj na početku bolesti izgleda na jedan način i traži jednu vrstu terapije, a onda evoluira i javlja se potreba da se uključe drugi lekovi i njihove kombinacije – kaže prof. dr Lalić.

Lečenje dijabetesa kako se može najviše uštedeti?

Dijabetes je doživotno oboljenje, moguće je da će kod nekih pacijenata doći, na primer, do oštećenja bubrega što, kako objašnjava prof. dr Lalić, pored lečenja bubrega nameće i nove zahteve kada je u pitanju regulacija samog šećera.

-Srećom produkuju se novi medikamenti koji mogu da ponude pravi odgovor na sve te situacije. U tom smislu lečenje dijabetesa je komplikovano, teško i skupo. Ono gde se može uštedeti na nivou izdvajanja sredstava za šećernu bolest je prevencija dijabetesa i njegovih komplikacija – ističe prof. dr Nebojša Lalić.

Ne postoji čarobni štapić za lečenje dijabetesa

Stručnjaci pokušavaju da preveniraju bolest savetima o zdravim stilovima života i ukazivanjem na loše navike. Prof. dr Lalić kaže da i sva ova nastojanja neće „po svaku cenu sprečiti dijabetes“.

– U ovom trenutku možemo da procenimo ko je pod malim, većim rizikom i veoma visokim rizikom za nastanak dijabetesa. Znamo šta da preporučimo osobama koje su pod veoma visokim rizikom, znamo da postoje i neki lekovi koji mogu smanjiti rizik, ali za sada ne posedujemo čarobni štapić za lečenje dijabetesa – naglašava dr Lalić.

Šta je najskuplje kada u lečenju dijabetesa?

Prof. dr Nebojša Lalić podvlači i da postoji spremnost kod zdravstvenih vlasti da se ulaže u programe prevencije dijabetesa tipa 2.

–Na prevenciju se izdvaja jedna svota novca, na lekove druga svota novca, ali ubedljivo najveća svota se izdvaja za lečenje komplikacija. To je tako svugde tako u svetu, moguće dijalize ili operacije na srcu zahtevaju velike troškove. Najbogatije skandinavske i zemlje srednje Evrope, uspele su preventivnim merama da smanje troškove. Prevalenca dijabetesa kod nas je oko 10 odsto, a u Danskoj 4 odsto – kaže prof. Lalić.

Prof. dr Nebojša Lalić navodi da je velika studija u Danskoj u tajanju od 13 godina, pokazala da je nekada i pored najsavremenijih lekova nemoguće smanjiti i usporiti pojavu komplikacija, ako pacijent nema intenzivan odnos prema bolesti.

– Postavite ciljeve kolika će vam biti glikemija, pridržavajte se dogovorenog načina ishrane i načina života. Sve to je lakše sprovesti u organizovanoj i bogatoj zemlji kada imate siguran posao, vreme za rad i odmor, a mnogo teže nekada u zemljama u tranziciji gde se juri za zaradom i konzumira brza hrana – kaže za portal eKlinika prof. dr Nebojša Lalić.