U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o tome kako neuroni mogu da otkriju i reaguju na promene nivoa šećera u krvi.
Grupa neurona, koja se nalazi u hipotalamusu, može da oseti i reaguje na šećer u samom krvotoku, isto kao što reaguju ćelije u pankreasu koje luče insulin.
Neuroni u mozgu mogu da prate i regulišu nivo šećera u krvi, otkrili su istraživači sa University of Washington School of Medicine. Rezultate studije, koja je otkrila da neuroni u mozgu mogu da otkriju i reaguju na promene u nivou šećera u krvotoku, objavljeni su u časopisu Diabetes.
Neuroni mogu da detektuju šećer lokalno u mozgu
Saznanje kako funkcioniše ovaj sistem za detekciju šećera u krvi i kako ovi neurokola funkcionišu dalo bi istraživačima i lekarima bolji uvid u to kako naši mozgovi regulišu naš šećer u krvi, a možda i kako da ih terapeutski ciljaju za lečenje metaboličkih bolesti poput dijabetesa i gojaznosti, naveli su u svojoj studiji naučnici sa University of Washington School of Medicine.
– Već dugo znamo da mnogi neuroni mogu da detektuju šećer lokalno u mozgu. Ono što je novo, međutim, jeste dokaz da podskup neurona, koji se nalazi u hipotalamusu, može da oseti i reaguje na šećer u samom krvotoku, analogno ćelijama u pankreasu koje luče insulin – objasnio je dr Michael Schwartz, endokrinolog sa University of Washington School of Medicine i jedan od direktora UW Medicine Diabetes Institute.
Mozak može da se „zbuni“ kada je u pitanju nivo šećera u krvi
U ovoj studiji, istraživači su bili u mogućnosti da prate i nivo šećera u krvi i aktivnost neurona u hipotalamusu miševa u realnom vremenu. Otkrili su da kada nivo šećera u krvi poraste, aktivnost ove podskupine neurona brzo opada. Naučnici spekulišu da ovi neuroni otkrivaju i reaguju na varijacije šećera u krvi koje prenose senzorni neuroni, koji snabdevaju vaskulaturu (umesto nivoa šećera u mozgu, koji se menja mnogo sporije), primetio je dr Schwartz. Ove senzorne informacije se zatim prenose do jednog ili više neurokola koji kontrolišu nivo šećera u krvi zajedno sa pankreasom, koji proizvodi insulin za telo.
– Klinički, ovo jeste važno jer kada leče pacijente sa dijabetesom, kliničari često otkrivaju da sistem pacijenata aktivno održava povišen nivo šećera u krvi, verovatno zato što mozak „misli“ da bi nivo šećera u krvi trebalo da bude visok. Na primer, ako je normalan šećer u krvi 100, pacijent sa dijabetesom može da ima šećer u krvi iznad 300. Ako je bio na tom povišenom nivou danima ili nedeljama, i ako ga iznenada spustite na 100, mozak će „zaključiti“ da je to prenisko i pokušaće ponovo da poveća nivo šećera u krvi – pojašnjava dr Michael Schwartz i zaključuje da ovaj dokaz naučnika sa University of Washington School of Medicine da je dijabetes povezan sa poremećenom sposobnošću mozga da oseti nivo šećera u krvi pokazuje kako bi u budućnosti, poništavanje ove vrste defekta senzora moglo da omogući mozgu da kontroliše šećer u krvi na prikladniji način.