Korona nam se ponovo vratila! Ovo je 9 KLJUČNIH STAVKI koje morate da znate o novom soju
U cilju ostvarivanja javnong interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo javnost o 9 ključnih stavki o novom soju Covid-19 virusa.
Broj zaraženih koronom raste već mesec dana, na Institutu za onkologiju registrovano je 40 obolelih pacijenata i 10 zaposlenih, pa je Radna grupa za borbu protiv kovida 19, naslednik bivšeg Kriznog štaba, bila primorana da se sastane i donese nove mere!
Od 7.437 testiranih osoba u poslednjih sedam dana u Srbiji, njih 1.529 ima potvrđenu koronu, a prema rečima naših stručnjaka epidemiološka situacija je u oko 20 od 45 opština trenutno nesigurna. Među nama je podsoj omikrona, takozvani Eris, koji se još brže širi od prethodnika. Iako još nije dominantan, samo je pitanje dana kada će doći na prvo mesto, ispred Krakena.
Upravo zato su date nove preporuke, jer je neminovno da Eris izbije na prvo mesto pošto je to već slučaj u zapadnim zemljama. Dakle, vreme i vladavina Erisa tek dolazi – poručuje epidemiolog dr Nebojša Bohucki i dodaje da je, recimo, u Subotici 13 zaraženih, ali se taj broj povećava i očekuje se da situacija iz povoljne krene ka nesigurnoj, a zatim polako i ka nepovoljnoj!
Zbog porasta broja zaraženih, Radna grupa Ministarstva zdravlja za postupanje u uslovima pandemije za borbu protiv kovida 19 donela je nove mere i preporuke na nivou primarne zdravstvene zaštite, bolnica, i u vezi nošenja zaštitnih maski i vakcinacijom.
Zato krenimo redom.
1. Kakva je trenutna situacija?
Broj zaraženih svakodnevno raste, nije poznato da ima težih slučajeva, međutim, korona virus je ušao u bolnice. Od kraja prošle sedmice su posete zabranjene i u Institutu za onkologiju i radiologiju, jer je za dve nedelje kod 40 pacijenata i desetoro zaposlenih potvrđena korona. Nošenje maski je obavezno, a za sve koji čekaju prijem na operaciju neophodan je PCR test ne stariji od 72 sata.
– Ima sredina gde ima još uvek jako mali broj obolelih, a pošto nije bilo brzih testova ljudi se nisu ni testirali i nije se virus mogao dokazati. Međutim, očekujem da i tamo gde je epidemiološka situacija povoljna, vrlo brzo postane nesigurna. Zato su i uvedene opet mere nošenja maski da bi preventivno delovali. Proces ne možemo potpuno zaustaviti, ali možemo dati maksimum da situacija bude što bolja – kaže epidemiolog dr Nebojša Bohucki.
Epidemiolog dr Zoran Radovanović kaže da broj zaraženih od korona virusa koji je saopšten, a iznosi oko 1.500 nije veliki, ali da je stvarni broj verovatno 15.000 obolelih.
Prema njegovim rečima, samo ko reši da uzme bris i potvrdi virus je u zvaničnim izveštajima.
– Međutim suština je u tome da je pandemija bila kao zemljotres. Ona prolazi sada i ovi sada talasi, znače još podrhtavanja. Najgore je za nama, a sa ovim virusom susretaćemo se još tokom mnogo narednih decenija. On će biti tu, javljaće se, čak ravnomernije nego neke druge respiratorne bolesti, a vrhunac će doživljavati u zimskim mesecima. Za razliku od gripa neće biti prisutan samo u periodu od novembra do marta nego manje više tokom cele godine – kaže Radovanović i ističe da “moramo da se naviknemo da živimo sa koronom”.
2. Koji su simptomi „nove“ korone?
Osim na gornji respiratorni trakt, korona zahvata i njegove donje delove. Dr Nebojša Bohucki kaže da kod mladih i osoba do oko 65 godina zahvata gornje respiratorne puteve, i najčešći simptomi su nalik prehladi, kijavica, temperatura, konjuktivitis, malaksalost, kašalj i bol u grlu. Kod starijih od 65 i mlađih hroničara mogu biti zahvaćena i pluća i javlja se teža klinička slika.
– Pre svega od korone čuvamo starije i one koji imaju hronične bolesti. Mi u zdravstvu čuvamo i sebe da ne bismo njih zarazili kada dođe do kontakta. Posebno treba da budu na oprezu gojazne, osobe sa metaboličkim poremećajima i neizlečivim oboljenjima – poručuje dr Bohucki.
Dr Aleksandar Stojanović kaže da postoji čak 20-tak simptoma koji mogu da ukažu na koronu, ali ipak je nekoliko osnovnih. Reč je o bolovima u grlu, koji su praćeni povremenim kašljem, kijavici i curenju iz nosa, temperaturi, ali blagoj, uglavnom do i oko 38 stepeni, glavobolji i slabosti, bolovima u kostima i malaksalosti. Kod mnogih se javlja i dijareja.
– Kod nekih postoji i osećaj kao da ne možete da ustanete koliko ste slomljeni. To su sve simptomi koji mogu da ukažu na koronu. Dovoljno je da imate jedan od njih, ali glavni je temperatura koja upozorava da se nešto dešava u organizmu – kaže dr Stojanović.
3. Gde su sve obavezne maske?
Odlukom Radne grupe, obavezno je nošenje zaštitnih maski u svim zdravstvenim ustanovama, što znači da bi trebalo da ih nose svi koji ulaze u domove zdravlja i bolnice na bilo koji pregled. Ovde bi trebalo da budu uključene i stomatološke ambulante, pa čak i apoteke.
– U odbrani od kovida naglasak je na nošenju maski, pre svega u zdravstvenim ustanovama, jer je to mesto gde dolaze bolesni ljudi i da bi se zaštitili zdravstveni radnici. Može se sasvim lepo raditi sa maskama, a osim bolesnih osoba bitno je i da ljudi u njihovoj pratnji nose masku. Ništa lakše od toga nema, samo je potrebna edukacija jer se radi o korisnim stvarima. Kao što je pranje ruku, tako i nošenje maski treba da bude uobičajeno – kaže dr Nebojša Bohucki.
U Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu su istakli odluku da je “nošenje zaštitnih maski obavezno za zaposlene medicinske i pomoćne radnike, ali i za sve posetioce, studente i učenike”.
Direktorka Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” prof. dr Verica Jovanović podseća “da svaka respiratorna infekcija i temperatura mogu da ukažu da se javio kovid”.
– Od sada pa u narednih nekoliko meseci možemo očekivati pojačanu pojavu ovog virusa, ali i gripa. Maske su u ovom periodu prva mera kojom se štite obolela lica, koja dolaze u neku zdravstvenu ustanovu. Ne treba dozvoliti širenje virusa među pacijentima i to je prva prevenitivna mera – rekla je dr Jovanović.
4. Gde i kako možete da se testirate?
Kada izabrani lekar posumnja da neko ima koronu, testiranje je besplatno, međutim, na lični zahtev se plaća. Cena brzog testa, recimo u Beogradu, iznosi 2.000 (kod privatnika je oko 2.500), a PCR je svuda 6.000 dinara.
U Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, testiranje se radi radnim danima i subotom od 8 do 12 sati, nije potrebno zakazati termin, potreban je lični dokument i dokaz o uplati, a rezultati su gotovi istog dana. Testiranje na lični zahtev može da se zakaže i putem sajta „euprava“.
Direktor Doma zdravlja “Palilula” Aleksandar Stojanović kaže da su domovi zdravlja spremni za testiranje novih pacijenata, ali i da postoje kovid ambulante koje i dalje rade.
U subotičkom Zavodu za javno zdravlje kažu da se u Severnobačkom okrugu trenutno radi PCR po uputu izabranog lekara besplatno, ali i dalje svako može da se testira za 6.000 dinara.
– Za sada nema zainteresovanih za testiranje na lični zahtev. To smo imali kada je bilo potrebno zbog putovanja – kaže epidemiolog dr Nebojša Bohucki.
Prema odluci Radne grupe, značajno je testiranje pacijenata sa znacima i simptomima akutne respiratorne infekcije, prvenstveno onih koji imaju faktore rizika za razvoj teške kliničke slike. Zatim, na testiranje su obavezni zaposleni u zdravstvenim ustanovama ukoliko imaju simptome akutne respiratorne infekcije. Kada su bolnice u pitanju neophodno je testiranje za prijem na hematološka i onkološka odeljenja, gerijatriju i gde se leče pacijenti sa primarnim i teškim, neizlečivim bolestima. Moraju se testirati i pacijenti koji imaju simptome respiratorne infekcije pri prijemu na bolničko lečenje.
Nedostajali su brzi antigenski testovi, ali za njima nije bilo potrebe pošto je Kraken bio blag tokom leta. Sada dolazi Eris, očekuje se drastičan porast obolelih i u najskorije vreme ćemo dobiti brze testove. To je jako dobro, jer kada se neko javi izabranom lekaru, pošto za sada nema otvaranja kovid ambulanti, biće urađen prvo brzi antigenski test. Ako je i dalje prisutna slika koja pobuđuje sumnje na kovid lekar može da uzme uzorak za PCR – dr Bohucki.
5. Gde i kako možete da se vakcinišete?
Dr Nebojša Bohucki objašnjava da u Srbiji imamo bivalentne vakcine, BA.4 i BA.5. Međutim, Eris je nešto drugačiji, on je EG.5, već po nazivu se vidi da je mutiraniji, a vakcina koja postoji u svetu je protiv Krakena i njena distribucija u zapadne zemlje počinje uskoro.
– Kada dođe ta vakcina i kod nas, a verovatno će doći, moramo znati da je Eris ipak drugačiji od Krakena, ali to će trenutno biti najbolja vakcina. Svakako je preporuka da se vakcinišemo. U Subotici, a verujem da je to tako u svakom gradu i svakoj opštini, i dalje imamo centralni punkt. Kod nas je to ambulanta u naselju Prozivka. To je tako zato što je bila mala zainteresovanost, bilo je dana da se niko nije vakcinisao i nije bilo potrebe da to rade ambulante, već se radi na jednom mestu na nivou Doma zdravlja. Imamo buster doze BA.4, BA5, ali imamo i klasičan, primaran „fajzer“. Buster uvek služi za treću, četvrtu ili petu dozu, a ako se neko nije vakcinisao on kreće sa klasičnom „Fajzerovom“ vakcinom – kaže dr Nebojša Bohucki.
Vakcina je i dalje besplatna i nema promena u proceduri za vakcinisanje.
– Imamo ono što je dovoljno i potrebno, do sada je vakcinisano nešto više od 12.000 lica. Svako ko je primio jednu dozu pre tri meseca može da dođe da se revakciniše – kaže dr Jovanović, direktorka “Batuta”.
6. Ko sada odlučuje o novim merama?
Za dve godine, koliko je trajao glavni udar korone u Srbiji, konferencije za štampu posle sednica Kriznog štaba, bile su gledanije od fudbalskih derbija i najpopularnijih domaćih serija, a građani su u po noći mogli da izrecituju bar deset članova ovog tela, posebno njegov medicinski deo!
U prvom planu su bili dr Branislav Tiodorović i dr Predrag Kon, odmah za njima sadašnja ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić Tepavčević, dr Goran Stevanović, dr Srđa Janković, dr Verica Jovanović, tadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar…
Poslednja sednica Kriznog štaba u tom obliku i sastavu održana je u martu 2022. kada su ukinute skoro sve protivepidemiološke mere, da bi sam Krizni štab za borbu protiv kovida bio ukinut početkom ove godine. Umesto njega Srbija je dobila Radnu grupu za postupanje u uslovima pandemije kovida 19.
Kako je tada obelodanjeno njeni zadaci su da daje predloge o postupanju sa kovid pozitivnim pacijentima na svim nivoima zdravstvene zaštite, daje predloge procedura za kretanje kovid pozitivnih pacijenata, daje predloge mera za organizovanje stacionarnog lečenja, razmotri opravdanost postojanja kovid bolnica, daje predloge za sprovođenje preventivnih mera.
Početkom 2023. je objavljeno da Radna grupa ima 14 članova, a da je na čelu kao predsednik dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolest. U njoj su i doktori Verica Jovanović, Tatjana Adžić Vukičević, Ivana Milošević, Vesna Mioljević, Ana Jovićević, Snežana Jovanović, Tomislav Preveden, Sandra Mićunović Popović, Miodrag Vrbić, Nikola Milenković, Ružica Radojević Marjanović, Zorana Đorđević, Milunka Milinković.
7. „Svako će jednom u dve godine imati kovid“
Epidemiolog dr Zoran Radovanović ističe da moramo da se naviknemo da živimo sa koronom.
– Korona je tu već četiri godine i biće ne 40, već još 400 godina – rekao je za N1 dr Radovanović.
Kako dodaje, novi sojevi korone su zapravo „potomstvo varijante omikron“.
– Svi su oni slični i izazivaju praktično istu kliničku sliku, ali bitno je da je ona blaža od onih koji su izazivali prethodni sojevi. Procena je da će svako od nas jednom u dve godine imati kovid. To znači da oni koji su nemarniji imaće jednom u šest meseci, a oni koji se više paze imaće jedno u osam godina – kaže dr Radovanović.
Govoreći o ponovnim merama zaštite i nošenju maski, on ističe da na to utiču sociološki i kulturološki činioci.
– U Srbiji sada kada bismo to pokušali da nametnemo naišlo bi na veliki otpor, tako da treba ostaviti ljudima da prema sopstvenoj proceni donesu odluku, ono što je važno jeste da treba da budu informisani – naglašava on.
8. Moguće su i oštrije mere
Pulmolog u laboratoriji “Vatreno oko” dr Snežana Jovanović kaže da su simptomi korona virusa u ovom talasu slični kao u prethodnom periodu, da je trenutno najzastupljenija podvarijanta Eris, ali i da “pretpostavlja da je pirola stigla i u Srbiju, iako nije potvrđena”.
– Pirola je detektovana negde u 11-12 zemalja. Slični su simptomi, ali ono što je karakteristika svake varijante i podvarijante SARS CoV-2 virusa je da nastoje da se prilagode, da prežive. Pirola ima negde preko 30 mutacija više nego eris i kraken koji je bio do prošle godine prilično dominantan – rekla je dr Jovanović.
Upitana da li se može očekivati pooštravanje mera prevencije, dr Jovanović napominje “da će to zavisiti od epidemiološke situacije koja se mora procenjivati na dnevnom i nedeljnom nivou”.
9. Glavni simptomi
-
blaga temperatura
-
bolovi u grlu
-
povremeni kašalj
-
glavobolja
-
kijavica
-
curenje iz nosa
-
slabost, malaksalost
