PREDDIJABETES NE MORA UVEK DA SE PRETVORI U DIJABETES, SA LEČENJEM GOJAZNOSTI NE TREBA ČEKATI – prof. mr sci med dr SNEŽANA LEŠOVIĆ – ENDOKRINOLOG
U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o predijabetesu i gojaznosti.
Jasno je utvrđeno da višak telesne masti, uz nepovoljnu distribuciju masnog tkiva, dovodi do hronične inflamacije i insulinske rezistencije. Veoma interesantan i još uvek nedovoljno istražen faktor koji utiče na nastanak gojaznosti ali i na nastanak dijabetesa je mikrobiom, kaže prim. mr sci med dr Snežana Lešović, pedijatar-endokrinolog.
Dijabetes je jedna od sve češćih bolesti današnjice. Kada govorimo o razlozima, neizbežno je povezati ga sa epidemijom gojaznosti. Iako živimo u vremenu trendova zdravije ishrane, agresivnih imperativa lepote i vežbanja na društvenim mrežama, gojaznost i dijabetes i kod dece i kod odraslih sreću se sve češće.
Nedovoljno istražena ali zanimljiva veza: gojaznost – dijabetes – mikrobiom
Promene u životnoj sredini i životnom stilu, koji karakteriše hiperkalorijska ishrana, smanjena fizička aktivnost i sedentarni životni stil doprinose nastanku gojaznosti. Na individualnu osetljivost, međutim, snažno utiču i genetski i epigenetski faktori, kaže u razgovoru za eKlinika portal prim. mr sci med dr Snežana Lešović, pedijatar-endokrinolog i daje nam jednu važnu zanimljivost:
– Gojaznost je najmoćniji promotor dijabetesa tipa 2 (T2D). Povećava rizik za nastanak mnogih drugih metaboličkih i kardiovaskularnih bolesti. Jasno je utvrđeno da višak telesne masti, kao i nepovoljna distribucija masnog tkiva, posebno ektopično masno tkivo, dovode do hronične inflamacije i insulinske rezistencije. Veoma interesantan i još uvek nedovoljno istražen faktor koji utiče na nastanak gojaznosti, ali i na nastanak dijabetesa je mikrobiom. Razlike u sastavu i količini mikroorganizama koji kolonizuju gastrointestinalni trakt i razumevanje funkcija crevne mikroflore i njene interakcije sa celim organizmom, omogućava dublje sagledavanje patogeneze mnogih bolesti, ali i daje mogućnost novih terapijskih mera i rane prevencije.
Insulinska rezistencija i upozoravajući znaci na predijabetes i dijabetes
Prema rečima dr Lešović, koja je jedan od vodećih stručnjaka kod nas za dijabetes kod dece, insulinska rezistencija je češća kod gojazne dece sa velikom telesnom masom, visinom i obimom struka. Što se tiče manifestacije koje bi mogle da na ovo stanje upozore, sagovornica našeg portala navodi:
– Na insulinsku rezistenciju ukazuju i acanthosis nigricans (vrsta dermatoze), preuranjeni pubertet, hipertenzija, dislipidemija, sindrom policističnih jajnika. Procenjuje se da bi 2030. godine 552 miliona ljudi u svetu moglo da ima dijebetes tipa 2. Početak T2D javlja se uglavnom u odraslom dobu. Kod dece i mladih odraslih, T2D se najčešće razvija tokom druge decenije života, u srednjoj ili kasnoj fazi pubertetskog razvoja.
Gojaznost u detinjstvu i dijabetes – više bolesti i veća smrtnost u starijem dobu
Prim. mr sci med dr Snežana Lešović je i načelnik Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata SB Čigota na Zlatiboru. Na bazi svakodnevnog rada sa ovom veoma ugroženom i izloženom kategorijom stanovništva, ali i velikog iskustva, podseća da gojaznost negativno utiče na dobrobit i mentalno zdravlje dece. Takođe, i da zajedno sa kardiometaboličkim komplikacijama dovodi do povećanog obolevanja i smrtnosti u odraslom dobu.
Nedavne studije naglašavaju, prema rečima naše sagovornice, da mnogi mladi ljudi sa dijabetesom tipa 2 imaju veći rizik za nastanak komplikacija, već nakon postavljanja dijagnoze, nego odrasli sa T2D. Mnogi od njih, dodaje doktorka Lešović, već imaju komplikacije na početku bolesti, koje mogu biti mikrovaskularne i makrovaskularne.
Predijabetes i dijabetes u porastu, koji su simptomi i faktori rizika
Predijabetes je faza pre nastanka dijabetesa tipa 2. Karakteriše ga to što su nivoi glukoze u krvi viši od normalnih, ali nisu dovoljno visoki da bi se dijagnostikovao dijabetes tipa 2.
– Predijabetes i dijabetes tipa 2 su u porastu u svim uzrastima, a simptomi se polako razvijaju tokom godina i često se previde. U svetu 318 miliona ljudi živi sa predijabetesom, a čak 90 odsto ovih osoba veruje da je njihovo zdravlje savršeno. Smatra se da u Srbiji svaka 10. osoba ima predijabetes, koji u velikoj većini nije praćen simptomima, upozorava dr Lešović i podseća na faktore rizika za ova stanja:
-
pozitivna porodična anamneza za predijabetes ili dijabetesa tipa 2
-
prekomerna uhranjenost/gojaznost
-
povišen krvni pritisak
-
nizak HDL holesterol i visoki trigliceridi u lipidogramu
-
fizička neaktivnost
-
uzrast 35/45 godina i više
-
gestacioni dijabetes ili porođajna telesna masa novorođenčeta veća od 4000 g
-
sindrom policističnih jajnika
-
pozitivna porodična anamneza za kardiovaskularne bolesti ili moždani udar
-
pušenje.
Predijabetes i gojaznost
Na sreću, kaže prim. mr sci med dr Snežana Lešović, predijabetes je potpuno reverzibilan. Budući da je veliki broj ljudi sa T2D u stanju gojaznosti, kontrola težine i adekvatna ishrana su centralna strategija za prevenciju i lečenje T2D. Gubitak težine od 5 odsto dovodi do brzog i značajnog poboljšanja metaboličkih poremećaja.
Gojaznost je najčesća hronična bolest kod dece i adolescenata. Komplikacije gojaznosti: endokrinološke, metaboličke, kardiovaskularnie, respiratorne, ortopedske i drugi poremećaji zdravlja, javljaju se u sve ranijem uzrastu i dovode do smanjenja kvaliteta života i očekivane prosečne dužine života u narednim generacijama odraslih.
Moguće je sprečiti da predijabetes pređe u dijabetes
– U našem Centru za prevenciju i lečenje gojaznosti u Specijalnoj bolnici „Čigota“ na Zlatiboru, od 2008. je lečeno i edukovano preko 9.400 gojazne dece i adolescenata. Na žalost, mnogi od njih su ektremno gojazni i već imaju prisutne komplikacije gojaznosti. Pre svega hipertenziju i metabolički sindrom, odnosno predijabetes. Gojaznost je kod njih nastala zbog hiperkalorijske ishrane, preskakanja obroka, nekontrolisanog unosa gricklaica i slatkiša, slatkih napitaka (sokovi). Zatim, zbog nedovoljne fizičke aktivnosti, potenciranog sedentarnog životnog stila (sate provode uz TV, mobilne telefone…) i nedovoljnog spavanja. Brine činjenica da je većina gojazna od ranog detinjtva. Zato je važno na vreme prepoznati poremećaje ishrane i uhranjenosti kod dece i mladih i ne odlagati lečenje gojaznosti – apeluje dr Lešović i opisuje kako izgleda lečenje gojaznosti u popularnoj „Čigoti“, koje je moguće i preko RFZO.
Ko je kandidat za lečenje gojaznosti, koje je moguće i o trošku države
U Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti upućuju se deca uzrasta od 12-18 godina sa ITM ≥P95 (indeks telesne mase). Decu na lečenje može uputiti izabrani pedijatar, a potrebno je odobrenje komisije nadležnog Fonda zdravstvenog osiguranja. Lečenje traje 21 dan, a troškove snosi nadležna ispostava RFZO.
– Lečenje u našem Centru i zdravstveno-rekreativni Program „Čigotica“ obuhvata dijetetske intervencije sa smanjenjem ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, planiranu fizičku aktivnost, druge terapijske mere, obrazovnu i psihološku podršku. Multidisciplinarni i individualni pristup lečenju gojaznosti odvija se zahvaljujući timu koga čine: pedijatar, endokrinolog, medicinske sestre, psiholog, specijalista fizikalne medicine, fizioterapeuti, profesori fizičkog vaspitanja i dijetetičar. Uz stručni nadzor za vreme tronedeljnog lečenja, pacijenti dobijaju plan ishrane i fizičkih aktivnosti zavisno od uzrasta, kondicije i zdravstvenog stanja. Po potrebi, u lečenje se uvodi i medikamentna terapija – objašnjava rukovodilac ovog programa.
Zdrave navike i edukacija kompletnih porodica, ne samo dece
Kako kaže dr Lešović, učešće u Programu „Čigotica“ adolescentu pruža mogućnost izbora između zdravog i nezdravog načina života. Cilj lečenja je da gojazni adolescenti i njihove porodice prihvate i usvoje zdrave životne navike, sve ono čemu ih stručnjaci uče: da se hrane zdravije, vežbaju svakodnevno, kako bezbedno doći do poželjne težine? Da spavaju dovoljno, vode računa o mentalnom zdravlju, edukujte se o gojaznosti i komplikacijama gojaznosti…
