REDOVNA FIZIČKA AKTIVNOST MOŽE SPREČITI POGORŠANJE DIJABETESA

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o uticaju fizičke aktivnosti nasprečavanje pogoršavanja zdravstvenog stanja i dijabetesnih komplikacija kod osoba sa dijabetesom.  

 

 

 

Kada pronađete svoju idealnu fizičku aktivnost i dobro je dozirate uz režim života koji kao osoba sa dijebetesom sprovodite, više nikada nećete „morati“ da vežbate ili budete aktivni – telo će vam to tražiti samo.

 

Za što bolje zdravlje, svim odraslim osobama potrebno je najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, a stručnjaci takođe preporučuju vežbe otpora i snage najmanje dva puta u toku sedmice. U borbi sa dijabetesom i što boljim održavanjem bolesti pod kontrolom, fizička aktivnost je jedan od najvažnijih faktora i ne samo to – ako smo aktivni, to može pomoći i u prevenciji oba tipa ove bolesti.

 

Zašto je fizička aktivnost važna za osobe sa dijabetesom? 

Najpre, povećava broj otkucaja srca. Bilo da hodate, trčite, vozite bicikl ili plivate, aktivnost ubrzava rad srca, što pomaže telu da efikasnije koristi insulin.

Takođe, fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju. Vežbanje dovodi krv do svih organa, posebno do bubrega, mozga, srca i očiju, a oni su, kao što je poznato, „na udaru“ dijabetesa. Ako su osobe sa dijabetesom aktivne, tako smanjuju rizik i od srčanih oboljenja, utiču na nivo ukupnog holestrola i regulaciju krvnog pritiska.

Uloga fizičke aktivnosti je važna i u kanalisanju stresa. Poznato je da stres povećava rizik od razvoja dijabetesa, da obolelim osobama otežava kontrolu stanja i da može da izazove nagle skokove, ali i padove glukoze u krvi. Sa druge strane, vežbanje može da poboljša metabolizam proteina i masti, usporavajući proces oštećenja organa.

 

 

 

Pre plana vežbanja, konsultujte se sa lekarom

Ako uzimate insulin, morate pažljivo da pratite reakcija tela i kako se osećate. Ako doza leka nije odgovarajuća, upašćete u rizik od hipoglikemije. Zbog toga je poseta lekaru uz iznošenje plana aktivnosti potrebna, kako bi se sprečili i drugi rizici.

Bilo da ste tek rešili da počnete sa laganim vežbicama ili ste aktivni, nameratave da pojačate tempo ili uvedete neku novu aktivnost, ono što morate da uradite je da proverite nivo šećera u krvi, uzmete odgovarajuću hranu i što je posebno važno, hidrirate se pre, za vreme i posle vežbanja. Kako se vaša kondicija bude vremenom poboljšavala, i ukupno zdravlje će biti stabilnije, a dijabetes pod lakšom kontrolom.

 

 

I neke svakodnevne aktivnosti mogu se tretirati kao vežbanje

Možda niste znali da se, recimo, ples sa prijateljima i baštovanstvo takođe mogu tretirati kao fizička aktivnost, a isti je slučaj i sa čišćenjem i održavanjem higijene prostora. Još neki primeri umerene fizičke aktivnosti su hodanje (odlazak u prodavnicu, pijacu, tržni centar), igranje badmintona, košenje travnjaka…

Stručnjaci za fizičku kulturu kažu i da ne morate da obavljate sve svoje fizičke aktivnosti odjednom – rasporedite ih u toku dana, i u toku nedelje. I da počnete sa samo 5 minuta dnevno, bolje je nego da niste aktivni uopšte, ili ako pretežno sedite ili ležite. Isprobajte različite aktivnosti, testirajte svoje telo i osećaj zadovoljstva kako biste pronašli idealnu aktivnost. Kada se to desi, više nikada nećete „morati“ da vežbate, organizam će tražiti sam.

Za vežbe snage (aktivnosti koje povećavaju snagu i mišićnu masu), osobe sa dijebetesom bi pored svog lekara trebalo da konsultuju i sertifikovanog trenera.

 

 

Promene u načinu ishrane i dovoljna hidratacija veoma važni

Novi režim života u koji ste uključili redovnu fizičku aktivnost najverovatnije će zahtevati i neke promene u načinu ishrane, budući da potrošenu energiju treba nadoknaditi na način koji neće ugrožavati vaše stanje. Dijetetičar-nutricionista može da vam pomogne da prilagodite plan obroka tako da imate dovoljno energije u odnosu na nivo insulina koji vam je potreban.

Iako je svaki organizam svet za sebe, za osobe sa dijabetesom bi pre vežbanja bilo dobro da imaju malu užinu koja će se sastojati od celih zrna ili ugljenih hidrata sa malo proteina (150 – 200 kalorija). Ako vežbate duže od sat vremena, možda će vam biti potrebni dodatni ugljeni hidrati tokom aktivnosti, kako biste sprečili da dođe do niskog nivoa šećera u krvi.

Pre, za vreme i posle vežbanja budite dobro hidrirani tečnošću, najbolje vodom. Kada uspostavite režim i telo navikne na vežbanje, kao i količine tečnosti koje su vam dovoljne da nema neprijatnih iznenađenja poput slabosti, drhtavice, preznojavanja ili nesvestice, proverite da li ste dobro hidrirani tako što ćete dva sata nakon aktivnosti imati čist urin (normalne boje). Ako je urin tamniji, povećajte količinu unosa vode jer ste najverovatnije hidrirani nedovoljno.