prof. dr. NEBOJŠA LALIĆ – DIREKTOR KLINIKE ZA ENDOKRINOLOGIJU I BOLESTI METABOLIZMA KC SRBIJE NA TEMU: „DA LI OSOBE SA DIJABETESOM SMEJU DA KONZUMIRAJU MED“

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o tome da li osobe sa dijabetesom smeju da konzumiraju med. 

 

Iako je praćen poznatim simptomima, dijabetes ne može da se utvrdi na taj način, već skrining metodama koje na osnovu analiza krvi daju odgovor ko ima, a ko je u riziku da postane osoba sa dijabetesom.

 

S obzirom na to da je pandemija covid 19 poremetila normalno funkcionisanje domova zdravlja i pružanje usluga pacijentima, tako se zatajilo i sa popunjavanjem upitnika od 8 pitanja na osnovu kojeg svako ko želi da sazna da li je u riziku od dobijanja dijabetesa, na taj načim može da dobije odgovor. Dok ne dobiju saznanja o potencijalnom riziku, čitaoce eKlinika portala zanimalo je da li je dijabetičari, sa nivoom šećera od 6 ili 7 jedinica, smeju da koriste med u ishrani.

 

Kako se određuje ko ima dijabetes?

– Dijabetičari nikako ne bi trebalo da konzumiraju med, jer on sadrži neke oblike šećera koji se teško metabolišu i nisu dobri za dijabetes. Rezultat merenja šećera u krvi, sa tromesečnim prosekom od 6,75, kako je naveo jedan od čitalaca, govore da se verovatno ne radi o dijabetesu – kaže za eKlinika portal akademik profesor dr Nebojša Lalić,  dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za endokrinologiju i dijabetologiju. Kako ističe, razlog povećanih vrednosti glukoze može biti i usled lekova ili nekih dijeta i objašnjava kako se tačno utvrđuje ko ima dijabetes .

– Ukoliko je u dva ponovljena uzastopna merenja šećer veći od 7,1 onda je to dijabetes. Ako je između 6,1 i 7 onda je to sklonost ka dijabetesu – naglašava profesor Lalić i dodaje da su dijabetičarima u ishrani zabranjeni samo slatkiši, masna hrana i alkohol. Sve ostalo, kako ističe, može da se konzumira, samo u određenim količinama, prema individualnom jelovniku obolele osobe.

 

Koji nivo šećera u krvi potvrđuje da imate dijabetes?

Da bi rezultat provere glikemije bio validan, prema objašnjenju profesora Nebojše Lalića, rezultat šećera mora da se meri posle 12 sati gladovanja i da bude utvrđen nakon dva uzastopna merenja. To praktično znači da čovek treba da većera i posle 12 sati, ujutru, daje krv na analizu.

– To je takozvani brzi kriterijum. Dijagnostički kriterijum, koji se nalazi u naučnim radovima i koji sa sigurnošću detektuje dijabetes, traži da se uradi test oralnog opterećenja glukozom ili OGTT. Vrednost glikemije tog testa se radi kada osoba nije jela, a onda popije 75 grama glukoze rastvorene u vodi. Dva sata kasnije određuje se vrednost glikemije. Ukoliko je preko 11,1 u tom slučaju je reč o dijabetesu.

 

Čak 66 odsto obolelih ne zna da ima dijabetes!

Profesor Nebojša Lalić naglašava da je dijabetes praćen simptomima kao što su povećana žeđ, učestalo mokrenje i opšta slabost i malaksalost. Ovi simptomi su važni za klasičan dijabetes, ali, kako kaže, mogu ukazivati i na druga oboljenja i ne može se samo na osnovu njih ustanoviti dijagnoza, već pomoću parametara u krvi.

– Problem je što 36 odsto kod nas, a u nekim zemljama čak i do 50 procenata obolelih ne zna da ima dijabetes. Često se otkrije kasno, slučajno pri nekom drugom pregledu – upozorava profesor Lalić i podseća da dijabetes „ne boli“, ne mora imati ubedljive simptome i zato dijabetes treba tražiti putem skrininga. Takođe ističe da dijabetes ide zajedno sa hipertenzijom, koronarnom bolešću srca, ishemijskom bolešću mozga… To su udružene bolesti i zato je važno prepoznati opasnost od dijabetesa na vreme.

 

Rizik od ove podmiukle bolesti može da se utvrdi skriningom

– Ponovo ćemo da revitalizujemo upitnike u domovima zdravlja. Zbog epidemije covid 19 mnogo toga je bilo poremećeno, pa i ovi upitnici, koji mnogi znače. Na jednostavan način, sa svega 8 pitanja na koja se mora pažljivo odgovoriti, može se utvrditi da li neko ima rizik da dobije dijabetes u narednih 10 godina, iako je potpuno zdrav u tom trenutku – pojašnjava profesor Nebojša Lalić. Pitanja u upitniku su uopštena,  a neka od njih su „da li postoji dijabetes u porodici, da li je nekad osobi ustanovljen povišen šećer u krvi, da li se jede povrće i u kojoj meri, kakva je fizička aktivnost, da li je osoba gojazna što je veliki rizik za razvoj dijabetesa…“

Ukoliko postoji rizik, kako navodi, to omogućava praćenje i udruženih bolesti, hroničnih komplikacija dijabetesa, a to su promene na očima, bubrezima, srcu i krvnim sudovima.

– Naime ispostavilo se da te promene postoje kada se dijabetes otkrije, ali i kada se razvija, čak pre nego što se ispolji – kaže za naš portal profesor dr Nebojša Lalić.