DIJABETES TIPA 2 I HOLESTELOR

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o dijabetesu i holesteloru. 

Šta je holesterol?

Pre svega, vašem telu je potreban holesterol. On igra vitalnu ulogu u vašoj sposobnosti da izgradite zdrave ćelije, a vaše telo jednostavno ne bi moglo da funkcioniše bez njega. On je vrsta lipida – supstance slične masti i vaša ga jetra neprekidno proizvodi. Od vitalnog je značaja za formiranje ćelijskih membrana, određenih hormona i vitamina D.

Holesterol se ne rastvara u vodi, pa samim tim ne može da putuje kroz krv. Da bi omogućila prenos holesterola, vaša jetra proizvodi lipoproteine. U pitanju su čestice napravljene od masti i proteina koje kroz vaš krvotok transportuju holesterol i trigliceride (drugu vrstu lipida). Dva glavna oblika lipoproteina su lipoprotein male gustine (LDL) i lipoprotein velike gustine (HDL).

Ako vaša krv sadrži previše holesterola i/ili previše LDL holesterola (holesterola koji prenosi lipoprotein male gustine), vama će biti dijagnostifikovan visok holesterol. Ako se visok holesterol ne leči, može dovesti do mnogih zdravstvenih problema.

Visok holesterol obično ne uzrokuje simptome. Zbog toga je važno redovno kontrolisati nivo holesterola.

 

LDL holesterol ili „loš holesterol“

Lipoprotein male gustine (LDL) često se naziva „loš holesterol“. Ako je nivo LDL holesterola previsok, može se nakupiti na zidovima vaših arterija.

Ovakvo nakupljanje je poznato i kao plak. Ova nakupina može suziti arterije, ograničiti protok krvi i povećati rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Ako krvni ugrušak blokira arteriju u vašem srcu ili mozgu, to može izazvati srčani udar ili moždani udar.

 

HDL holesterol ili „dobar holesterol“

Lipoprotein visoke gustine (HDL) se naziva i „dobar holesterol“. Pomaže u vraćanju LDL holesterola u jetru kako bi se uklonio iz tela. Ovaj proces pomaže u sprečavanju nagomilavanja holesterola u arterijama.

Кada imate zdrav nivo HDL holesterola, praktično smanjujete rizik od nastanka krvnih ugrušaka, bolesti srca i moždanog udara.

 

Trigliceridi, još jedna vrsta lipida

Trigliceridi su takođe lipidi i razlikuju se od holesterola. Dok vaše telo koristi holesterol za izgradnju ćelija i određenih hormona, trigliceride koristi kao izvor energije.

Кada pojedete više kalorija nego što vaše telo odmah može da iskoristi, te kalorije se pretvaraju u trigliceride koje telo čuva u masnim ćelijama. Takođe koristi lipoproteine za cirkulaciju triglicerida kroz vaš krvotok.

Ako redovno jedete više kalorija nego što telo može da iskoristi, nivo triglicerida može da postane visok. To može povećati rizik dobijanja različitih oboljenja na sličan način kao i povišeni holesterol.

 

 

Provera nivoa holesterola

Ako imate preko 20 godina, preporučuje se provera nivoa holesterola najmanje jednom u četiri do šest godina.

Ako u anamnezi imate povišen holesterol ili druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, lekar će vam možda preporučiti da češće testirate nivo holesterola.

Za ovu proveru se koristi tzv. „lipidni panel“ analiza krvi gde se vidi nivo holesterola, kao i nivoi LDL, HDL holesterola i triglicerida.

Ukupan nivo holesterola je ukupna količina holesterola u krvi. Uključuje LDL i HDL holesterol.

Ako su vaši nivoi ukupnog ili LDL holesterola previsoki, lekar će vam dijagnostifikovati visok nivo holesterola. Visok holesterol je posebno opasan kada je nivo LDL previsok, a nivo HDL prenizak.

 

Saveti

  • Obratite pažnju na zasićene i transmasti na etiketama hrane, kao i na dodate šećere u namirnicama koje jedete. Što manje ih konzumirate, to bolje. Najviše 10 procenata dnevnih kalorija treba da potiče iz zasićenih masti ili dodatih šećera.

  • Ne brinite da li jedete dovoljno holesterola. Vaše telo ga stvara bez obzira da li ga konzumirate ili ne.

  • Jedite više zdravih, nezasićenih masti. Pokušajte da zamenite puter ekstra devičanskim maslinovim uljem u kuvanju, kupujte nemasne komade mesa i grickajte orahe i semenke umesto pomfrita ili prerađenih grickalica.

 

Koliki je normalan nivo holesterola

Granične vrednosti holesterola su se vremenom pomerale kao i načini njihovog određivanja. Tako su na primer, pre samo petnaestak godina granične vrednosti ukupnog holesterola bile više nego danas – išle su čak do 6,2 mmol/L!

Sa druge strane, u SAD gde je povišeni holesterol veoma česta pojava – gornja granica dozvoljene vrednosti ukupnog holesterola je spuštena ispod 5 mmol/L.

Ipak, u evropskim zemljama je tabela nivoa holesterola nešto viša što daje izvesnu slobodu pacijentima da holesterol duže vreme održavaju bez upotrebe lekova.

 

Simptomi visokog holesterola

U većini slučajeva, povišeni holesterol je „tihi“ problem, slično kao i visok krvni pritisak. Obično ne uzrokuje nikakve simptome. Mnogi ljudi ni ne shvataju da imaju visok holesterol dok ne razviju ozbiljne komplikacije, kao što su srčani ili moždani udar.

Zbog toga je važan povremeni pregled holesterola i vaša inicijativa da od lekara zatražite povremenu kontrolu krvne slike uključujući holesterol i trigliceride – naročito ako imate istoriju ovog poremećaja porodici.

 

Uzroci visokog holesterola

Ako jedete previše hrane koja sadrži puno holesterola, zasićenih masti i trans masti, možete povećati rizik pojave visokog holesterola. I loš životni stil takođe može doprineti visokom holesterolu (neaktivnost, pušenje…)

Vaša genetika takođe može uticati na veće šanse za razvoj visokog holesterola. Geni se prenose sa roditelja na decu. Određeni geni upućuju vaše telo na način obrade holesterola i masti. Ako vaši roditelji imaju visok holesterol, postoji poprilična verovatnoća da ćete se i vi supčiti sa ovim zdravstvenim problemom.

U retkim slučajevima, visok holesterol je uzrokovan porodičnom hiperholesterolemijom. Ovaj genetski poremećaj sprečava vaše telo da uklanja LDL.

Ostala zdravstvena stanja, poput dijabetesa i hipotiroidizma, takođe mogu povećati rizik od razvoja visokog holesterola i srodnih komplikacija.

 

Faktori rizika za visok holesterol

Možda imate veći rizik od razvoja visokog holesterola ako:

  • imate prekomernu težinu ili gojaznost;

  • jedete brzu, procesiranu, nekvalitetnu hranu;

  • ne vežbate redovno;

  • pušite;

  • imate porodičnu istoriju visokog holesterola;

  • imate dijabetes, bolest bubrega ili hipotiroidizam.

Holesterol ne bira koga će da „napadne“: ljudi svih starosnih grupa, polova i etničkih grupa mogu imati visok holesterol.

 

Visoki holesterol često daje komplikacije

Ako se visoki holesterol ne leči, može dovesti do nakupljanja plaka u arterijama. Vremenom ove pločice mogu suziti vaše arterije. Ovo stanje je poznato kao ateroskleroza.

Loša strana ateroskleroze (usput, dobrih ni nema) – može ograničiti protok krvi kroz vaše arterije. Takođe povećava rizik od razvoja opasnih krvnih ugrušaka.

Ateroskleroza može rezultirati mnogim komplikacijama opasnim po život, kao što su:

  • moždani udar;

  • srčani napad;

  • angina pektoris (bol u grudima);

  • visok krvni pritisak;

  • bolest perifernih krvnih sudova;

  • hronična bolest bubrega…

Visok holesterol takođe može stvoriti problem sa žučnom kesom, povećavajući rizik od žučnih kamenaca.

 

 

Кako smanjiti holesterol

Ako imate povišen holesterol, lekar vam može preporučiti promene načina života ukoliko proceni da ste premalo aktivni i da se loše hranite. Na primer, može preporučiti promene u ishrani, navikama vežbanja ili drugim aspektima vaše svakodnevne rutine. Ako pušite, verovatno će vam savetovati da prestanete.

Vaš lekar takođe može da prepiše lekove ili druge tretmane koji pomažu u smanjenju nivoa holesterola. U pojedinim slučajevima može vas uputiti kod specijaliste radi dodatnih pretraga.

 

Snižavanje holesterola ishranom

Da bi vam pomogao da postignete i održavate zdrav nivo holesterola, lekar vam može preporučiti promene u ishrani.

Preporuke koje ćete verovatno dobiti su da:

  • ograničite unos hrane koja sadrži puno holesterola, zasićenih masti i trans masti;

  • izaberete nemasne izvore proteina, kao što su piletina, riba i mahunarke;

  • jedete širok spektar hrane bogate vlaknima, poput voća, povrća i integralnih žitarica;

  • konzumirate hranu kuvanu u vodi i na pari, pečenu na roštilju i dinstanu hranu umesto pržene;

  • izbegavate brzu i nezdravu hranu…

Hrana bogata holesterolom, zasićenim mastima ili trans mastima uključuje:

  • crveno meso, iznutrice, žumance i mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti;

  • prerađena hrana napravljena od putera, palminog ulja ili kokosovog ulja;

  • pržena hrana, poput čipsa, smokija i sličnih grickalica;

  • određeni pekarski proizvodi, poput nekih kolačića i kifli…

Konzumiranje ribe i druge hrane koja sadrži omega-3 masne kiseline takođe može pomoći u smanjenju nivoa LDL. Na primer, losos, skuša i haringa bogati su izvori omega-3. Orasi, bademi, mleveno seme lana i avokado takođe sadrže omega-3.

 

 

Кoju hranu sa visokim holesterolom izbegavati

Kao što je gore spomenuto,holesterol se nalazi samo u životinjskim proizvodima, kao što su meso, jaja i mlečni proizvodi. Ipak, ne sadrži svo meso iste količine holesterola.

Da bi vam pomogao u lečenju visokog holesterola, lekar će vas podstaći da ograničite unos hrane životinjskog porekla bogate holesterolom.

Na primer, sledeći proizvodi sadrže visok nivo holesterola:

  • masni komadi crvenog mesa;

  • džigerica i drugi životinjski organi;

  • jaja, posebno žumance;

  • mlečni proizvodi sa visokim sadržajem masti, kao što su punomasni sir, mleko, sladoled i puter…

U zavisnosti od preporuka lekara, možda ćete moći da jedete neku od ove hrane umereno.

 

Кako sprečiti povišen holesterol

Genetski faktori rizika za povišen holesterol ne mogu se kontrolisati. Međutim, faktorima životnog stila se može upravljati.

Da biste smanjili rizik od razvoja visokog holesterola:

  • Jedite hranu koja sadrži malo holesterola i životinjskih masti, a mnogo vlakana;

  • Izbegavajte prekomernu konzumaciju alkohola;

  • Održavajte zdravu težinu;

  • Vežbajte redovno;

  • Nemojte da pušite.

Takođe biste trebali slediti preporuke lekara za rutinsku kontrolu holesterola. Ako postoji rizik od visokog holesterola ili koronarne bolesti, verovatno će vas lekar podstaći da redovno testirate nivo holesterola.