U cilju ostvarivanja javnosg interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o gojaznosti i dijabetesu.
Najveći problem kod dijabetesa postaje gojaznost u kombinaciji sa dijabetesom.
Prevencijom gojaznosti smanjujemo rizik od insulinske rezistencije, to jest smanjene osetljivosti na insulin. Gojaznost je produkt loših navika, nesprovođenja dijetnih režima, sedetarnog načina života i zbira svih tih loših navika koje stvaraju gojaznost. Postoji vrlo malo genetski uslovljene gojaznosti. To su vrlo retka oboljenja. Preko 99% gojaznosti je stečena gojaznost. Prevencijom
gojaznosti smanjujemo rizik od oboljevanja od dijabetesa tipa 2.
Nasledni faktor je faktor sa kojim mi moramo da prihvatimo pacijenta i na koji moramo da računamo kada ga pratimo u fazi predijabetesa ili kada on dobije dijagnozu dijabetesa. Ono što je poražavajuće ne samo u Srbiji, nego i u ostatku sveta, je to što se često kasni sa dijagnozom dijabetesa.
Neki kažu 4-6, ali često i od 8 godina. Kada imamo pacijenta koji ima povećane vrednosti šećera, to jest preko referentne vrednosti,gledamo unazad makar 6 godina. Onda krećemo sa anamnezom pacijenta, simptomatologijom, radimo testove za dokazivanje dijabetesa, postavljamo dijagnozu. Ali gojaznost je nešto što je predilekcioni faktor za nastanak dijabetesa tipa 2.
