ŠTA JE HAŠIMOTOV SINDROM I ZAŠTO SE POJAVLJUJE

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i                edukujemo javnost o značaju pravovremene dijagnostike i lečenju Hašimotovog sindroma.

 

Šta je Hašimotov sindrom?

Hašimotov sindrom (Hašimoto tireoiditis) je autoimuno oboljenje u kojem imuni sistem greškom napada sopstvenu štitastu (tiroidnu) žlezdu. Žlezda se nalazi na prednjoj strani vrata i ima oblik nalik na leptira ili zvezdu. Hronična upala koju izaziva ovaj autoimuni proces s vremenom dovodi do oštećenja žlezde i smanjenja njene funkcije — stanja poznatog kao hipotireoza (usporen rad štitaste žlezde).

Zašto se pojavljuje i koji su uzroci?                                                                    Do razvoja Hašimotovog sindroma dolazi usled spleta nekoliko faktora:

  • Genetska predispozicija: Osobe čiji srodnici boluju od autoimunih bolesti imaju veći rizik.        Hormonski uticaji: Bolest se znatno češće javlja kod žena, naročito u periodima hormonalnih prekretnica (nakon porođaja ili u menopauzi).                                                                                     Spoljašnji okidači: Hronični stres, virusne ili bakterijske infekcije, kao i prekomeran unos joda mogu aktivirati bolest kod predisponiranih osoba.

Glavni simptomi na koje treba obratiti pažnju                                                S obzirom na to da štitasta žlezda diktira tempo metabolizma celog tela, simptomi zahvataju više organa i sistema:

  • Hroničan umor: Stalan osećaj iscrpljenosti, malaksalost i pospanost.                                         Metaboličke smetnje: Neobjašnjivo gojenje, otežano mršavljenje i stalna osjetljivost na hladnoću.  Promene na koži i kosi: Izrazito suva koža, proređivanje i opadanje kose, te krhki nokti.         Mentalna magla: Zaboravnost, oslabljena koncentracija i promene raspoloženja (depresivnost ili anksioznost).                                                                                                                                                         Pritisak u vratu: Uvećanje štitaste žlezde (struma) koje može izazvati osećaj knedle ili pritiska u grlu.

Dijagnostika i lečenje Pravovremeno prepoznavanje bolesti ključno je za sprečavanje dugoročnih komplikacija:

  • Laboratorijske analize: Proveravaju se nivoi TSH i slobodnih hormona (T3 i T4), kao i prisustvo specifičnih antitela (anti-TPO i anti-TG).                                                                                           Ultrazvučni pregled: Omogućava endokrinologu uvid u veličinu, strukturu i eventualne čvoriće na žlezdi.

Terapija: Bolest se uspešno drži pod kontrolom svakodnevnom nadoknadom nedostajućih hormona (najčešće lekom Levotiroksin). Uz redovne kontrole kod endokrinologa, prilagođenu ishranu i umerenu fizičku aktivnost, oboleli vode potpuno normalan i punovredan život.

Recenzija: dr sc Radivoj Mračević