Visok holesterol ne boli i ne daje simptome, a prvi znak može biti infarkt: Ovaj broj u nalazu je najvažniji

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o temi:

„Visok holesterol ne boli i ne daje simptome, a prvi znak može biti infarkt: Ovaj broj u nalazu je najvažniji”.

 

Povišen holesterol najčešće ne izaziva nikakve simptome. Ne osećamo kako se masne naslage godinama talože u zidovima arterija, niti možemo da prepoznamo trenutak kada krvni sud postaje opasno sužen. Kod nekih ljudi prvi znak problema može da bude tek infarkt ili moždani udar. Zato vrednosti iz lipidnog statusa nisu samo brojevi na laboratorijskom izveštaju, već važan pokazatelj budućeg zdravlja srca i krvnih sudova.

 

Holesterol je organizmu potreban. Učestvuje u izgradnji ćelijskih membrana, stvaranju hormona i vitamina D. Problem nastaje kada u krvi ima previše aterogenih čestica, pre svega lipoproteina male gustine, poznatih kao LDL holesterol.

 

 

Zašto je LDL najvažniji broj?

LDL prenosi holesterol kroz krv. Kada ga ima previše, njegove čestice mogu da prodru u zid arterije i pokrenu zapaljenske procese koji dovode do stvaranja aterosklerotskog plaka. Plak vremenom sužava krvni sud, ali može i iznenada da pukne. Tada se stvara krvni ugrušak koji može da prekine dotok krvi do srca ili mozga.

 

Zbog toga se LDL smatra uzročnim faktorom aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti i glavnim ciljem terapije. Važno je, međutim, znati da ne postoji jedna „idealna“ vrednost koja važi za sve. Ciljni LDL određuje se prema ukupnom riziku osobe.

Neko ko je već imao infarkt ili moždani udar, ima koronarnu bolest, dijabetes sa oštećenjem organa ili veoma visok kardiovaskularni rizik mora da postigne znatno niži LDL od mlade i zdrave osobe bez dodatnih faktora rizika. Prema evropskim smernicama, kod pacijenata sa veoma visokim rizikom cilj može biti LDL niži od 1,4 mmol/L, uz smanjenje od najmanje 50 odsto u odnosu na početnu vrednost.

HDL nije „protivotrov“ za povišen LDL

HDL se često naziva „dobrim“ holesterolom jer učestvuje u prenošenju viška holesterola prema jetri. Ipak, visoka vrednost HDL ne može da poništi štetu koju pravi povišen LDL. Zato nije dovoljno pogledati samo ukupan holesterol, niti se utešiti dobrim HDL rezultatom.

Potpun lipidni status obuhvata ukupni, LDL i HDL holesterol, kao i trigliceride. Povišeni trigliceridi, naročito uz visok LDL ili nizak HDL, mogu dodatno da ukažu na nepovoljan metabolički i kardiovaskularni profil.

 

Možemo živeti zdravo, a imati povišen holesterol

Ishrana, fizička aktivnost i navike utiču na masnoće u krvi, ali način na koji organizam stvara i uklanja holesterol u velikoj meri zavisi od genetike. Zato i vitke, aktivne osobe koje se hranilno hrane mogu imati izrazito visok LDL.

Ako u porodici postoje veoma visoke vrednosti holesterola ili pojava infarkta i moždanog udara u mlađem dobu, treba proveriti mogućnost porodične hiperholesterolemije. Takođe, preporučuje se da bar jednom u životu izmerite i lipoprotein(a) [Lp(a)], čija povišena vrednost ukazuje na dodatni kardiovaskularni rizik koji standardni analitički nalazi ne prikazuju.

Kada promena životnih navika nije dovoljna

Pravilna ishrana, redovno kretanje, kontrola telesne mase i prestanak pušenja značajno pomažu, ali osobe sa visokim rizikom često ne mogu samo time dostaviti ciljne vrednosti. U tim slučajevima neophodna je terapija (najčešće statini), koju nikada ne treba samoinicijativno prekidati – jer je dobar nalaz upravo dokaz da lek deluje.

Jednostavna analiza krvi otkriva rizik na vreme. Ipak, rezultat se nikada ne posmatra izolovano: pravi uvid daje tek procena holesterola u kombinaciji sa vašim godinama, krvnim pritiskom, nivoom šećera u krvi i porodičnom anomnezom.