NEOBJASNIV UMOR, OTICANJE NOGU ILI CESTO MOKRENJE: DA LI IGNORISETE MALE ZNAKE CKM SINDROMA?

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo da neobjašnjiv umor, oticanje nogu ili često mokrenje mogu da budu rani znaci CKM sindroma

 

Evo sažetog pregleda ključnih informacija o CKM sindromu, podeljenog po temama radi lakšeg čitanja:

 

Šta je CKM sindrom? Kardiovaskularno-bubrežno-metabolički (CKM) sindrom opisuje blisku povezanost i međusobni uticaj tri sistema u organizmu: srca, bubrega i metabolizma.

 

  • Poremećaj u jednom sistemu direktno pogoršava stanje u druga dva (npr. visok pritisak oštećuje bubrege, oslabljeni bubrezi opterećuju srce, a dijabetes ili gojaznost ubrzavaju oba procesa).

  • Cilj prepoznavanja: Blagovremeno delovanje pre nastanka infarkta, moždanog udara, otkazivanja bubrega ili srčane slabosti.

Rani znaci i simptomi U početnim fazama sindrom najčešće nema simptome. Kada se pojave, obično obuhvataju:

  • Dugotrajan i neobjašnjiv umor

  • Oticanje stopala i potkolenica

  • Nedostatak vazduha i smanjenu toleranciju na napor

  • Učestalo mokrenje, penušav urin i pojačanu žeđ

  • Nelagodnost u grudima

Sami simptomi nisu dokaz CKM sindroma, ali ih ne treba ignorisati ako traju ili se javljaju udruženo.

 

Stadijumi CKM sindroma

  • Stadijum 0: Očuvano zdravlje (bez faktora rizika).

  • Stadijum 1: Prisutni su višak kilograma, gojaznost ili predijabetes.

  • Stadijum 2: Pojavljuju se povišen pritisak, dijabetes tipa 2, visoke masnoće ili rano oštećenje bubrega.

  • Stadijum 3: Veoma visok rizik ili potklinička kardiovaskularna bolest (bez izraženih simptoma).

  • Stadijum 4: Dijagnostikovana bolest srca ili krvnih sudova (npr. srčana slabost, preležani udar, oboljenje arterija) uz metaboličke/bubrežne poremećaje.

Dijagnostika i lečenje Procenu vrši lekar na osnovu opšteg stanja (pritisak, obim struka, šećer, masnoće) i funkcije bubrega (eGFR i nivo albumina u urinu).

  • Promena životnih navika: Mediteranska ili DASH ishrana (manje soli i prerađevina), redovna fizička aktivnost, regulacija mase, prestanak pušenja i kvalitetan san.

  • Terapija: Lekovi za pritisak, šećer i holesterol. Posebno mesto imaju savremene terapije (poput SGLT2 inhibitora i GLP-1 receptor agonists) koje istovremeno štite i srce i bubrege.

 

Recenzija: dr sc Radivoj Mračević