U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisnja, informišemo i edukujemo javnost o terapiji dijabetesa.
Uprkos ogromnom uticaju na globalnu populaciju, još uvek ne postoji lek za dijabetes. Većina tretmana pomaže pacijentima da upravljaju simptomima samo u određenoj meri, ali se osobe sa dijabetesom i dalje suočavaju sa višestrukim dugoročnim zdravstvenim komplikacijama.
Biotehnološka industrija nastoji da razvije nove tretmane dijabetesa i juri za “svetim gralom”: univerzalnim lekom!
Sa sve većom globalnom epidemijom dijabetesa, posebno dijabetesa tipa 2, sve velike farmaceutske kompanije se fokusiraju na nove molekule za lečenje dijabetesa i gojaznosti. Sa progresijom postignutom u boljem upravljanju dijabetesom (poboljšane vrednosti HbA1c), mikrovaskularne komplikacije su značajno smanjene u poslednje dve decenije. Ovo je postignuto bez povećanja hipoglikemije, posebno sa novijim tehnološkim napretkom.
Termin dijabetes prvi put je upotrebio, u III veku pre nove ere, grčki lekar Demetrije, opisujući dijabetes kao vodenu bolest u kojoj se svaka tečnost, koja se popije, eliminiše u obliku urina.
Prve reference o dijabetesu datiraju još od Egipćana 1500. godine p.n.e., koji su ga opisali u „Ebersovom papirusu“, kao novu bolest koju karakteriše gubitak težine, kontinuirana glad, obilno mokrenje i ogromna žeđ.
1889. Fon Mering i Minkovski, dva fiziologa sa Univerziteta u Strazburu, uklonili su pankreas psu i primetili da njegovo odsustvo izaziva višak šećera u urinu i da pankreas luči “nešto” što smanjuje nivo šećera.
Tokom prve polovine XX veka (1916.), Nikolas Paulesko izolovao je vodeni ekstrakt pankreasa koji je ubrizgavao psima sa pankreatektomijom i izazvao nestanak dijabetesa. Paulesco je ovu supstancu nazvao „pankrein“ i dobio je rumunski patent 12. aprila 1922. Međutim, uprkos pokušajima da se pročisti, pankrein je bio previše toksičan da bi se koristio kod ljudi.
Revoluciju u ovoj oblasti, doneo je kanadski lekar F. Banting, kada je 23. januara 1922. uspeo da izoluje insulin i leči pacijenta sa dijabetesom. Prvi pacijent bio je Leonard Tompson, a rezultati dobijeni kod njega bili su iznenađujući – glikozurija i ketonurija su nestale, a glukoza u krvi se vratila u normalu. Počeo je svakodnevno da koristi insulin i živeo još 13 godina.
Otkriće i klinička primena insulina efikasno su transformisali dijabetes tipa 1 iz “fatalne” dijagnoze u hronično stanje koje se može medicinski kontrolisati. U 100 godina od ovog otkrića, lečenje dijabetesa značajno je napredovalo.
Da bi se dijabetes efikasno izlečio, neophodno je obnoviti proizvodnju insulina i kontrolu lučenja insulina zavisnu od glukoze. Terapija zamene insulinom je trenutni standard za dijabetes 1, međutim, povezana je sa značajnim ograničenjima, kao što je rizik od hipoglikemije i nemogućnost sprečavanja dugoročnih komplikacija.
Za lečenje dijabetesa od ključnog značaja su savetovališta za šećernu bolest, telemedicina i senzori koji mere šećer kontinuirano u toku 24h i direktno ta merenja isporučuju lekaru! Kontinuirani monitoring šećera koji se postiže senzorima, omogućava promenu terapije “u hodu” i već se smatra standardom u svetu.
Imunoterapija
Kod dijabetesa tipa 1 imuni sistem progresivno uništava ćelije koje proizvode insulin. Zaustavljanje ovog procesa dovoljno rano, moglo bi sačuvati ćelije i obezbediti lek.
Cilj imunoterapije je da se regulisanjem imunološkog sistema, spreči uništavanje β-ćelija koje proizvode insulin u pankreasu. Ove intervencije mogu uključivati imune modulatore ili biološke lekove koji selektivno ciljaju na specifične imune ćelije ili puteve. Kao potencijalna opcija lečenja, imunoterapija, nastoji da manipuliše imunološkim sistemom kako bi sprečila ili preokrenula uništavanje β-ćelija.
Rano nakon dijagnoze, u periodu od 3-6 meseci, procenjuje se da je oko 10% ćelija koje proizvode insulin još uvek živo i proizvodi insulin. Ukoliko bi se u ovoj fazi zaustavio autoimuni proces, preostale beta ćelije, bile bi zaštićene i mogle bi nastaviti sa proizvodnjom insulina.
Fokus imunoterapije je na očuvanju sposobnosti tela da proizvodi insulin, što bi moglo značajno uticati na dugoročno upravljanje dijabetesom i kvalitet života pacijenata.
IMCY-0098, sintetički peptid- imotop, cilja autoimuni put bez oštećenja ostatka imunog sistema. Belgijska komapnija, Imcyse, očekuje prve dokaze o efikasnosti II faze ispitivanja.
Recenzija: dr sc Radivoj Mračević