Glikemijski indeks
Glikemijski indeks je način da razlikujemo sporije „dobre ugljene hidrate“ od bržih „loših ugljenih hidrata“
Koristite ga za stabilno i fino podešavanje brojanja ugljenih hidrata
Glikemijski indeks (GI) je broj koji vam daje predstavu o tome koliko brzo vaše telo pretvara ugljene hidrate iz hrane u glukozu. GI je način rangiranja namirnica koje sadrže ugljene hidrate, na skali od 1 do100 na osnovu toga koliko utiču na nivo šećera u krvi. Dve namirnice sa istom količinom ugljenih hidrata mogu imati potpuno različite GI brojeve. Što je manji broj, to hrana ima manji uticaj na šećer u krvi.
Ugljeni hidrati po porciji su ukupni svarljivi (ili dostupni) ugljeni hidrati – 1 jedinica (gram) glikemijskog opterećenja je ekvivalentna 1g glukoze
Glikemijsko opterećenje (GO) meri porast šećera u krvi na osnovu broja ugljenih hidrata koje hrana sadrži u prosečnoj porciji. Što je viši indeks glikemijskog opterećenja hrane, to je dramatičniji porast glukoze u krvi.
GI x UH porcije (g) / 100 = GO
Glikemijski indeks je alat koji se često koristi za bolje upravljanje novoima šećera, posebno u kombinaciji sa brojanjem ugljenih hidrata. Za osobe sa dijabetesom, mnogo bolje sredstvo za kontrolu šećera je glikemijsko opterećenje (GO).
Ishrana sa niskim GI može pomoći i u gubitku težine
Nekoliko faktora utiče na GI namirnice, uključujući: sastav hranljivih sastojaka, način pripreme, kroz koliko je obrade prošla i njena zrelost.
Glikemijski indeks (GI) je mera brzine kojom hrana povećava nivo šećera (glukoze) u krvi. Samo hrana koja sadrži ugljene hidrate ima GI
Namirnice kao što su ulja, masti i meso nemaju GI, iako kod ljudi sa dijabetesom mogu uticati na šećer u krvi!
Ako imate dijabetes, hrana sa visokim GI može otežati kontrolu vaše bolesti.
Razlog zbog kojeg neke namirnice ubrzavaju porast šećera u krvi je taj što proste ugljene hidrate u njima, kao što su rafinisani šećeri i belo brašno, vaše telo lakše pretvara u glukozu – šećer koji ćete koristi za energiju. Nasuprot tome, ugljeni hidrati poput onih u povrću i celim žitaricama se sporije vare. Što prirodnija hrana, sa što manje termičke obrade – “hrana bliža prirodnoj”- obično ima niži glikemijski indeks od rafinisane i prerađene hrane.
Razlog zašto ova mera zavisi od ugljenih hidrata, a ne od masti ili proteina je taj što oni sadrže šećere, skrob i vlakna. Kada telo razgradi šećer ili skrob, pretvara ih u glukozu.
Glukoza je glavni izvor energije za vaše ćelije. Neophodna je, ali ne previše
Telo proizvodi hormone za kontrolu nivoa glukoze. Ovi hormoni uključuju insulin i glukagon. Insulin prenosi glukozu iz krvi u druge organe, a glukagon oslobađa glukozu uskladištenu u jetri, onda kada je telu potrebno više šećera u krvi.
Telo bi normalno trebalo da održava nivo glukoze na zdravom nivou. Ali se ovo može promeniti ukoliko imate dijabetes ili ne reagujete na insulin onako kako bi trebalo
Svi ugljeni hidrati nemaju istu ulogu u našem telu
Neki izazivaju brz skok šećera u krvi, dok drugi rade sporije, izbegavajući velike ili brze poraste šećera u krvi. Glikemijski indeks se bavi ovim razlikama dodeljivanjem određenog broja namirnicama koji ukazuje na to koliko brzo one povećavaju glukozu u krvi u poređenju sa čistom glukozom (šećerom).