IMAMO LEK KOJI LEČI DVE HRONIČNE BOLESTI, DIJABETES I GOJAZNOST – prof. dr. KATARINA LALIĆ

Gojaznost je osnova brojnih bolesti i kao takva u medicini ima svoju dijagnozu E66. Međutim, stručnjaci ističu da je veliki problem što se gojaznost ne prepoznaje kao bolest i lekari vrlo retko postavljaju tu dijagnozu. I, ako se gojaznost obično dovodi u vezu sa dijabetesom i oboljenjima lokomotornog sistema, dokazano je da gojaznost može da bude uzrok čak 260 različitih oboljenja.

 

Gojaznost je bolest, nosi rizik i ima komorbiditete 

Endokrinolog profesor dr Katarina Lalić podsetila je da u zdravstvenom sitemu postoji dijagnoza gojaznosti – E66, ali je problem što se ona ne prepoznaje i lekari vrlo retko postavlja tu dijagnozu. A zašto je važno treirati gojaznost kao bolest, zašto gojaznost više nije estetski problem?

 

 Ako pogledate novija saznanja i ispitivanja koja su decenijama rađena, broj koji je mene zaprepastio je da je gojaznost rizik i da ima komorbiditeta. Dakle, bolesti uzrokovanih gojaznošću ima 260. Zamislite to. Mi samo vezujemo gojaznost najčešće za dijabetes, za oboljenja lokomotornog sistema – dakle stradaju kičma i kolena, ali verujte da postoji 260 različitih bolesti. Prema tome, gojaznost je osnova brojnih bolesti – istakla je endokrinolog prof. dr Katarina Lalić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, na konferenciji „NOVA ERA MEDICINE – Inovativne terapije u onkologiji i nova dostignuća u lečenju dijabetesa“, u organizaciji medicinskog portala eKlinika, uz institucionalnu podršku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

 

Ako pođemo od premise da je gojaznost bolest – zašto je onda ne lečimo?

– Nedavno sam bila na jednom sastanku, gde sam slušala predavanje profesora koji se godinama bavi gojaznošću. Fantastično je objasnio. Doneo je jednu biljku, koja se razlistala i izrasla, i objasnio je ova – koren te biljke je gojaznost, ono stablo i sve ono lišće su upravo ove bolesti o kojima se govori. Dakle, ako hoćemo da promenimo tu biljku i da sprečimo da uvene, moramo da isčupamo taj koren, a to znači da tu gojaznost moramo da isčupamo iz korena. Možemo da pričamo posle šta su sve razlozi gojaznosti, koliko ih ima i koliki su izazovi, i zašto smo civilizacijski došli do toga da se „ubijamo hranom“, ako tako mogu da kažem. Ali, ima i drugih razloga. Dakle nije gojaznost samo posledica toga što se nepravilno hranimo – velikim delom jeste – ali ima dodatnih razloga i hormonskih, i endokrinoloških, i psihijatrijskih, i psiholoških ako hoćete, koji su razlog nastanka gojaznosti. Prema tome, ako pođemo od premise da je gojaznost bolest, zašto je onda ne lečimo? I morali bi da je lečimo – zaključuje profesor dr Katarina Lalić.

 

Najzad imamo lek koji leči dve hronične bolesti

Profesorka Lalić ističe da nove terapijske opcije, posebno za osobe sa predijabetesom mnogo znači za pacijente. Poslednje dve decenije, kako kaže dr Lalič, istraživanja koja su rađena u smislu ispitivanja zašto nastaje dijabetes i koji sve faktori utiču i na gojaznost, doveli su do toga da se razvije jedna potpuno nova generacija lekova koja je fenomenalna i koja zaista jako dobro leči dijabetes.

– Smišljen je lek za dijabetes, ali se pokazalo da snažno smanjuje i gojaznost. I ta vrsta terapije, naravno, odmah postala jako popularna. I dobro je što je tako, zato što najzad imamo lek koji leči dve hronične bolesti. Jedno je gojaznost, drugo je dijabetes. Gojaznost nosi sa sobom jako mnogo tih listova od drveta i jako mnogo bolesti. Jedna od njih je dijabetes. Dijabetes se ne javlja preko noći. Dijabetes nastane vremenom. Postepeno se  razvija i onako podmuklo se podvlači. Nastaće zbog toga što neko ima genetsku predispoziciju, već ima dijabetes u porodici. Gojaznost je jedan od važnih faktora. I nastaće kod onih kod kojih postoji poremećaj na nivou pankreasa, lučenja insulina i tako dalje. I onda se pokazalo da nije samo to, nego da postoji poremećaj na nivou drugog hormona koji se zove skraćeno GLP-1, glukagonu sličan peptid, ili jedan hormon sličan insulinu, koji se luči iz creva – navodi profesorka Katarina Lalić ističući da je to saznanje revolucionarno i promenilo je sve.

 

 

Kako deluje novi lek za dijabetes i protiv gojaznosti?

– Ukratko ću to objasniti, znači, šta se fiziološki dešava u zdravom organizmu? Kad jedemo, taj hormon se luči iz creva. Šta mu je uloga? Da uspori pražnjenje želuca kako bi se hrana zadržala i mogla da se svari. Drugi efekat je da deluje na pankreas da luči insulin, da ne bi šećer otišao preko granice i da bi se to sredilo. I treći efekat, koji je najvažniji u stvari, je efekat obaveštavanja mozga da smo jeli. To radi taj hormon. Dakle, on se vezuje za receptore za sitost i postanemo siti i završavamo svoj obrok. Šta se pokazalo? Da kod osoba koje imaju dijabetes, ali i osoba koje su gojazne, nema dovoljno tog hormona. I odatle je krenula cela priča. Sintetisani su, kako se to kaže, lančani, taj protein, vrlo je jednostavno, tehnologija je jako odmakla, i tako je počela priča sa tim GLP-1 analozima, odnosno lekovima koji imitiraju postojanje, davanje tog hormona, koje značajno može da smanji apetit, osećate sitost, usporava se pražnjenje želuca, osećate punoću u stomaku, ne možete da jedete. I sa druge strane, dobro reguliše promet insulina, pa je za dijabetes to fantastično, šečer se sredi. Ta vrsta terapije je dostupna i kod nas na tržištu i jako je važna, naročito kod osoba koje imaju predijabetes – ističe prof. dr Lalić.