GREŠKE U ISHRANI GOJAZNIH OSOBA I OSOBA SA DIJABETESOM MOGUĆE JE ISPRAVITI – NUTRICIONISTA DUBRAVKA TIŠA

 

Pravilna, uravnotežena i balansirana ishrana uz fizičku aktivnost je ključ prevencije gojaznosti, ali i dobre kontrole dijabetesa. Nažalost, i gojazne, i osobe sa dijabetesom su često u nedoumici kako da se hrane, pa je podrška nutricioniste – dijetetičara od ogromnog značaja.

Uz striktan plan ishrane, postoje i „trikovi” koji olakšavaju gubitak kilograma

Kako je na konferenciji u organizaciji eKlinika portala „Nova era medicine” u okviru panela „Gojaznost kao najveći faktor rizika za pojavu dijabetes” rekla strukovni  nutricionista – dijetetičar Dubravka Tišma, pored striktnog pridržavanja plana ishrane, odnosno medicinske nutritivne dijetoterapije koja zaista daje najbolje i najbrže rezultate, postoje i neki „trikovi“ koje stručnjaci savetuju pacijentima. Pre svega – da izbace ultraprerađene namirnice iz ishrane (slatkiše i grickalice), kao i kalorije u vidu tečnosti. Njih, kako kaže Tišma, pacijenti obično zanemare misleći da je u pitanju tečnost koju unose poput vode, a zapravo je puna šećera, aditiva i drugih različitih dodataka.

 

Najvažniji savet za gojazne osobe: Kako se ugljeni hidrati pravilno kombinuju i zašto treba unositi vlakna

Sledeći savet je kombinovanje ugljenih hidrata sa proteinima i vlaknima.

– Na taj način će i glikemija da se stabilizuje, neće biti naglih skokova šećera, ni padova. Ali -ni osećanja umora nakon obroka, gladi, žudnje za nekim određenom hranom poput slatkiša. Često posle obroka žudimo za još nečim, obično slatkim, uz osećaj da nismo dosegli dovoljno energije. To se upravo dešava zbog naglih padova šećera – navodi Tišma.

Ona kaže i da veliki broj osoba sa problematičnom kilažom ne voli povrće, i da ne postoji svest o tome zašto je važno unositi vlakna.

– Savetuje se da se povrće obavezno uvrsti u makar dva obroka dnevno, jer najveći sadržaj u njemu je tečnost, zatim su tu vlakna, nešto malo ugljenih hidrata i proteina. Međutim, povrće zauzima veliki volumen u želucu i daje osećaj sitosti, jer se vlakna sporije vare i sitost se produžava. Dva obroka dnevno u koja ćemo ukombinovati određenu količinu povrća mogu da daju i zdravstvene i estetske rezultate – navodi panelistkinja, uz napomenu da nije dobro jesti samo povrće (salatu) .

Tišma naglašava i da nije dobro jesti samo povrće (salate) i da se maksimalni rezultati postižu kombinovanjem sa ostalim makronutrijentima. Povrće bi trebalo, savetuje, da popuni veći deo tanjira, ali ne i da bude jedino na njemu. 

 

Najveće zablude o ishrani osoba sa dijabetesom 

Jedna od najčešćih zabluda sa kojima se susreću osobe sa dijabetesom jeste da se u potpunosti moraju lišiti ugljenih hidrata.

– Uglavnom prvo krenu prvo od žitarica, izbacuju hleb, pa se još i pohvale time uz pitanje u čemu je problem. Nakon toga izbacuju skrobno povrće, mahunarke, i tako svom organizmu uskrate mnogo hranjivih materija koje su važne za normalno funkcionisanje organizma. Izbacivanjem žitarica izgube važne vitamine i minerale, poput kompleksa vitamina B, magnezijum, pa selen, gvožđe… Takav obrok ne može da bude dovoljan. Ako ste ceo dan na takvoj restriktivnoj ishrani, obavezno ćete se pred kraj dana prejesti, i to slatkišima. Preteruje se i sa zasićenim i trans mastima iz ultraprerađenih proizvoda. Samo ugljeni hidrati mogu da obezbede tu vrstu energije i mogu da drže glikemiju stabilnom tokom celog dana, što je jako važno za osobe sa dijabetesom. To je prva i osnovna zabluda koju moramo da iskorenimo budući da na društvenim mrežama i na internetu ima mnogo pogrešnih saveta – rekla je Dubravka Tišma.