GOJAZNOST KAO NAJVEĆI FAKTOR RIZIKA ZA POJAVU DIJABETESA – prof. dr KATARINA LALIĆ

 

Konferencija „NOVA ERA MEDICINE – Inovativne terapije u onkologiji i nova dostignuća u lečenju dijabetesa“, u organizaciji medicinskog i uz institucionalnu podršku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i u partnerstvu inovativne farmaceutske kompanije Novartis, na drugom panelu rasvetlila je brojne detalje o vezi gojaznosti i dijabetesa. Naše gošće, eminentni stručnjaci iz oblasti endokrinologije i nutricionizma, kao i predstavnici udruženja pacijenata, govorili su o riziku koji gojaznost ima za ravoj dijabetesa, ali i brojim temama koje mogu da podignu svest, ne samo stanovništva, nego i zdravstvenih profesionalaca.

 

Gojaznost je osnova brojnih bolesti, uzrok čak 260 oboljenja

Endokrinolog prof. dr Katarina Lalić podsetila je da u zdravstvenom sitemu postoji dijagnoza gojaznosti – E66, ali je problem što se ne prepoznaje i lekari vrlo retko postavlja tu dijagnozu.

– Ako pogledate novija saznanja i ispitivanja koja su decenijama rađena, broj koji je mene zaprepastio je da je gojaznost rizik i da ima komorbiditeta. Dakle, bolesti uzrokovanih gojaznošću ima 260. Zamislite to. Mi samo vezujemo gojaznost najčešće za dijabetes, za oboljenja lokomotornog sistema – dakle stradaju kičma i kolena, ali verujte da postoji 260 različitih bolesti. Prema tome, gojaznost je osnova brojnih bolesti – ističe endokrinolog prof. dr Katarina Lalić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

 

 

Profesor Lalić navodi da nije samo hrana važna, nego da ima i drugih faktora, a ona ume da kaže da je „gojaznost bolest mozga“. Sve je na tom nivou receptora u mozgu, oko hranjenja, zadovoljstva, osećaja mirisa, ukusa… Znači, to sve je u hipotalamusu, jednom delu mozga.

– S jedne strane je nešto što zovemo homeostaza za održavanje energetskog metabolizma, da imamo energije da možemo da funkcionišemo, a s druge strane je – zadovoljstvo. Pa je zato hrana s jedne strane nama potrebna da bi imali snage i da bi mogli da funkcionišemo, a s druge strane je izvor zadovoljstva. Zašto se ugojimo kad prestanemo da vodimo računa? Zato što taj drugi deo, homeostatski, počinje da radi. Znači, ako je naš nivo negde ovde i mi prestanemo da jedemo, pašćemo i mi ćemo smršati. Ali, čim počnete malo normalnije da jedete, i manje nego što ste ranije jeli, počinje da se unosi u masno tkivo mnogo brže nego što je bilo ranije, mozak kaže sebi „Daj sad da sve ovo putrpamo u masno tkivo, ko zna kad će ovaj ludak ponovo da jede“. Bukvalno je tako – objašnjava proces gojenja profesorka Lalić i ističe da je suština da zavaramo tu ravnotežu postepenim gubitkom kilogrema što ne treba da bude više od 2 do 4 kilograma mesečno.