DIJABETES INSPIDIUS – OBOLJENJE KOJE SE RAZLIKUJE OD DIJABETES MELITUSA

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o dijabetes inspidiusu. 

 

Dijabetes melitus, obično poznat kao dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2, privlači svu pažnju zbog toga što se globalno širi poput pandemije. U međuvremenu, njegov manje poznati „rođak“ – dijabetes insipidus, tiho pogađa stotine hiljada ljudi širom sveta.

Uprkos tome što deli deo imena, ovo stanje je potpuno različito od dijabetes melitusa i nema nikakve veze sa nivoom šećera u krvi. Međutim, obe bolesti dele jedan karakterističan simptom – prekomerno mokrenje (poliurija).

Osobe sa dijabetes insipidusom mokre značajne količine urina – i do 20 litara urina dnevno. To, zauzvrat, dovodi do prekomerne žeđi (polidipsije).

 

Prekomerno mokrenje – simptom dijabetesa i dijabetes insipidusa

Reč „dijabetes“ potiče iz starogrčkog jezika, i doslovno znači „prolazak“ ili „prolaziti kroz“, što prikladno opisuje često mokrenje koje karakteriše oba stanja, kaže Den Baumgardt, klinički neurolog i viši predavač fiziologije i neuronauke na Univerzitetu u Bristolu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

– Kod poznatijeg dijabetes melitusa, šećer (glukoza) se nakuplja u krvi zato što telo ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ne može pravilno da koristi. Kada se to desi, višak šećera ulazi u urin, a taj šećer zajedno sa sobom izvlači vodu iz tela – objašnjava Baumgardt i dodaje:

– Osobe sa dijabetesom imaju potrebu za češćim mokrenjem, i u većim količinama nego obično. Ponekad, urin može čak da ima i sladak miris. Legenda kaže da je Hipokrat, „otac medicine“, probao urin svojih pacijenata kako bi postavio dijagnozu. Srećom, sada umesto toga koristimo testove sa mernim štapićima.

 

Šta je dijabetes insipidus?

Dijabetes insipidus se veoma razlikuje od dijabetes melitusa i nema, dakle, nikakve veze sa šećerom u krvi. Umesto toga, dijabetes insipidus se odnosi na poremećaj lučenja antidiuretskog hormona koji se naziva arginin vazopresin (AVP), a koji pomaže telu da kontroliše koliko vode zadržava ili gubi.

– Ovaj hormon, koji proizvodi hipofizna žlezda u osnovi lobanje, deluje kao sistem za zadržavanje vode u telu. Kada je telu potrebno da zadrži tečnost, recimo, u slučaju dehidracije – arginin vazopresin šalje signal bubrezima da reapsorbuju vodu umesto da je puste da izlazi putem urina – objašnjava Baumgardt:

– Kada ovaj sistem ne funkcioniše, posledice su dramatične. Bez dovoljno arginin vazopresina, ili kada hormon ne funkcioniše pravilno, bubrezi gube sposobnost da čuvaju vodu. Bez obzira na to koliko vode se pije, osoba je stalno žedna i dehidrirana, a izlučuje velike količine bledog, razblaženog urina.

 

Kako nastaje dijabetes insipidus?

Najčešći uzrok za ovaj poremećaj je nedostatak arginin vazopresina (ranije nazvan centralni dijabetes insipidus), a osnova problema je u samoj proizvodnji AVP-a. Ovaj hormon se, naime, proizvodi u delu mozga koji se naziva hipotalamus, pre nego što se transportuje do hipofize, odakle se oslobađa.

– Tumori mozga mogu da oštete ovaj inače osetljivi sistem, kao i povrede glave ili operacije mozga. Genetika ponekad igra ulogu, a neurološke infekcije poput sifilisa ili tuberkuloze takođe mogu da poremete proizvodnju hormona. Međutim, u nekim slučajevima lekari nisu u stanju da utvrde jasan uzrok – napominje Den Baumgardt.

 

Dijabetes insipidus u trudnoći

Još jedan tip je redak oblik povezan sa trudnoćom poznat kao gestacijski dijabetes insipidus (naziva se i gestacijski poremećaj arginin vazopresina). U većem riziku su:

• Trudnice koje nose više od jedne bebe.

• Trudnice koje imaju stanje koje utiče na funkciju jetre, kao što je preeklampsija ili HELLP sindrom.

– Trudnoća donosi svoju jedinstvenu verziju koja se naziva gestacijski dijabetes insipidus. Rastuća placenta proizvodi enzim koji razgrađuje AVP u krvotoku pre nego što može da obavi svoj posao. Srećom, ovo retko stanje se obično povlači nakon porođaja – ukazuje Den Baumgardt.

 

Teži oblik dijabetes insipidusa usled disfunkcije bubrega

Osim nedostatka arginin vazopresina (centralni dijabetes insipidus), drugi glavni tip dijabetes insipidusa je rezistencija na arginin vazopresin (ranije nazvan nefrogeni dijabetes insipidus).

– Kod nedostatka AVP-a, lečenje je jednostavnije. Pacijenti mogu da uzimaju desmopresin, sintetičku verziju AVP-a dostupnu u obliku tableta, injekcija ili čak nazalnog spreja. Ova terapija zamene efikasno obnavlja sposobnost tela da čuva vodu – navodi u časopisu „The Conversation“ Den Baumgardt.