ŠTA JE LADA ( LATENTA ŠEĆERNA BOLEST ) – OBAJAŠNJAVA DR DRAGANA MELENTIJEVIĆ
U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o latentnom dijabetesu tipa lada.
Oboleli od LADA dijabetesa teško prihvataju da im treba insulinska terapija, i da će ako preskoče dozu insulina glikemija brzo da skoči na visoke vrednosti koje dovode do komplikacija dijabetesa.
Latentni autoimuni dijabetes (LADA) odraslih je bolest koja se nalazi, po mehanizmu nastanka i kliničkim karakteristikama, između dijabetesa tip 1 i tip 2. Lekari objašnjavaju da je u osnovi bolesti oštećenje beta ćelija pankreasa autoimunog porekla. U telu obolelih stvaraju se antitela koja posreduju u imunološkom odgovoru, te se ćelije pankreasa, kao i kod svake autoimune bolesti, prepoznaju kao strane. LADA je nekada i izrazito težak oblik dijabetesa, pre svega zbog naglih skokova vrednosti šećera u krvi. Za razliku od dijabetesa tipa 1 i dijabetesa tipa 2, fizička aktivnost i odgovarajući način ishrane ne mogu da utiču na kontrolu LADA dijabetesa.
Simptomi LADA dijabetesa
Proces oštećenja ćelija koje luče insulin je različit kod svakog pacijenta, a od stepena ovog oštećenja zavisi i klinička slika. Stručnjaci napominju da nema preciznih podataka u vezi sa brojem obolelih od LADA dijabetesa u našoj zemlji. U MKB (Međunarodna klasifikacija bolesti) šifarniku ne postoji posebna šifra za ovu podvrstu dijabetesa. S obzirom na to da se ovaj dijabetes javlja kod pacijenata starijih od 40 godina, najčešće se označava kao dijabetes tip 2 u smislu MKB klasifikacije. Prema nekim procenama, LADA je u celim svetu zastupljen kod oko 10 odsto obolelih od dijabetesa starijih od 40 godina.
– Simptomi LADA dijabetesa se preklapaju sa simptomima DM tip 1 I DM tp2. Ukoliko dođe do brzog imunološki posredovanog oštećenja beta ćelija pankreasa, simptomi naginju ka dijabetesu tip 1. Javlja se gubitak na telesnoj težini i pored pojačane gladi, pojačana žeđ, češće mokrenje. Ukoliko se ovo stanje ne prepozna može se izuzetno manifestovati i životno-ugrožavajućim akutnim komplikacijama dijabetesa kao što je ketoacidoza. Ukoliko su u pitanju gojazni pacijenti starijih i srednjih godina, prisutna je i otpornost receptora na insulin. Klinička slika u početku naginje ka dijabetesu tip 2 – kaže za portal eKlinika specijalista opšte medicine prim. dr Dragana Melentijević, koja u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević“ vodi Savetovalište za dijabetes.
Autoimune bolesti su često udružene
Ovaj oblik dijabetesa je autoimuno oboljenje kada telo pacijenta stvara antitela protiv sopstvenog tkiva.
– Napadnuto tkivo se prepoznaje kao strano te imunološkim mehanizmima dolazi do oštećenja ćelija i organa. Vremenom proces odbacivana, oštećenja i slabljenja kapaciteta plemenitog tkiva napreduje. Autoimune bolesti su često udružene, tako osobe koje imaju sistemske bolesti vezivnog tkiva imaju često i endokrinološke i hematološke autoimune bolesti. Faktori rizika za nastanak autoimunih oboljenja su svakako nasleđe – način reagovanja imunog sistema, udružen sa faktorima sredine – način života, infekcije, i drugi stresogeni za organizam – objašnjava dr Melentijević.
U osnovi lečenja su bar male doze insulina?
Da li je tačno da za razliku od dijabetesa tipa 2, LADA ne može da se kontroliše promenama u ishrani i fizičkom aktivnošću?
Tačno. Kod osoba koje imaju dijabetes tip 2 promena životnog stila je u osnovi lečenja. Korekcija ishrane, redukcija telesne težine dovodi do usporavanja progresije bolesti i vreme preleska na insulinsku terapiju. Kod obolelih od LADA dijabetesa glikoregulacija je izrazito nestabilna, pacijenti imaju i gubitak telesne težine i u osnovi lečenja su bar male doze insulina. LADA dijabetes se tako i otkrije što ispred sebe imate atipičnu prezentaciju dijabetesa tip 2, atipične godine za dijabetes tip1. Nekada se izgubi vreme u dijagnozi, ali i u svetu je to put pacijenata sa LADA. Kada se posumnja na ovo oboljenje, potrebna je detaljna anamneza, biohemija, definitivna dijagnoza se postavlja detekcijom antitela iz krvi – precizira dr Melentijević.
