INSULINSKA REZISTENCIJA SE LEČI, ALI NE PREKO NOĆI – TERAPIJA LEKOVIMA I ISHRANOM MOŽE TRAJATI I NEKOLIKO GODINA

PREMA BIOHEMIČARU DUŠANOM ARAGONSKIM, U CILJU JAVNOG INTERESA IZ OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O LEČENJU INSULINSKE REZISTENCIJE

Redovnost obroka i ustaljen ritam ishrane pomažu telu da se pripremi za unos hrane i varenje, što dodatno poboljšava insulinski odgovor i doprinosi stabilnom nivou šećera u krvi, ističe biohemičar Dušan Aragonski.

Insulin kao „ključ“ za ćelije

Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije slabije reaguju na insulin – hormon koji glukozi omogućava ulazak u ćelije da bi se iskoristila kao energija.

U zdravom organizmu insulin „otvara vrata“ ćelijama za šećer. Kada nastupi rezistencija, ta vrata se ne otvaraju, pa šećer ostaje u krvi. Organizam to pokušava da reši dodatnim lučenjem insulina, što vodi do:

• povišenog šećera u krvi, koji može da ošteti tkiva i krvne sudove,

• hronično povišenog insulina, koji utiče na apetit, raspodelu masnog tkiva i upalne procese u telu.

Najčešći simptomi

Osobe sa insulinskom rezistencijom često osećaju:

• pojačan apetit i brzo vraćanje gladi posle obroka,

• pad energije i umor,

• poteškoće sa kontrolom telesne težine,

• nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka.

Rezistencija je povezana sa kvalitetom života – načinom ishrane, nivoom fizičke aktivnosti, stresom i kvalitetom sna. Genetska predispozicija takođe može igrati ulogu.

Vitamini i minerali

Kod osoba sa insulinskom rezistencijom najčešće se uočava manjak vitamina D i magnezijuma, što se poklapa sa uobičajenim nedostacima u opštoj populaciji. Kao deo tretmana ponekad se preporučuje i suplementacija hroma.

Začarani krug i rizik od dijabetesa

Kada ćelije ne reaguju na insulin, telo luči sve više insulina da bi šećer ušao u ćelije. Vremenom nastaje začarani krug: veći insulin dodatno smanjuje osetljivost ćelija, pa je potrebna još veća količina hormona. Ako se ovaj proces ne zaustavi, može doći do razvoja dijabetesa tipa 2.

Da li samo gojazne osobe oboljevaju?

Insulinska rezistencija češće se javlja kod gojaznih, ali može pogoditi i ljude normalne ili čak niske telesne mase. Ona nije posledica samo jedne navike, već kombinacije faktora: loše ishrane, nedostatka kretanja, poremećenog ritma sna i hroničnog stresa.

Ishrana i navike

• Redovni obroci smanjuju nagle oscilacije šećera i insulina. Preskakanje obroka i neredovan raspored ubrzavaju razvoj rezistencije.

• Kvalitetne namirnice – integralne žitarice, povrće, zdrave masti i proteini – doprinose boljoj insulinskoj osetljivosti.

• Izbegavanje prostih šećera poput slatkiša i zaslađenih napitaka ključno je u prevenciji i terapiji.

Pravilna ishrana, u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću i po potrebi lekovima, može značajno da poboljša stanje. Važno je naglasiti da se insulinska rezistencija ne leči preko noći – oporavak može da traje od nekoliko meseci do nekoliko godina, u zavisnosti od individualnih faktora.

Zaključak:

Insulinska rezistencija jeste ozbiljan problem, ali je reverzibilna. Doslednim pridržavanjem zdravih navika moguće je ne samo kontrolisati simptome, već i vratiti normalnu osetljivost ćelija na insulin i tako sprečiti razvoj dijabetesa tipa 2.

Recenzija dr sc Radivoj Mračević