GENETIKA I DIJABETES – DA LI JE SVE U NAŠIM GENIMA?

IZ IZVORA AMERIČKE DIJABETOLOŠKE ASOCIJACIJE, U CILJU JAVNOG INTERESA IZ OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST I GENETICI I DIJABETESU

Dijabetes je složena bolest koja nastaje pod uticajem različitih faktora – od načina ishrane, fizičke aktivnosti i stresa, pa sve do genetike. Često se postavlja pitanje: koliko zapravo geni utiču na razvoj dijabetesa i da li možemo izbeći bolest ako nosimo „genetsko nasleđe”?

Genetika kod tipa 1 dijabetesa

  • Tip 1 dijabetesa povezan je sa genima koji regulišu imuni sistem.

  • Određene varijante gena (npr. HLA kompleks) povećavaju rizik da imuni sistem pogrešno napadne beta ćelije pankreasa.

  • Međutim, genetika nije jedini uzrok – važnu ulogu imaju i spoljni faktori: virusne infekcije, ishrana u ranom detinjstvu i faktori okoline.

Genetika kod tipa 2 dijabetesa

  • Nasleđe ima još veću ulogu: ako jedan roditelj ima tip 2 dijabetesa, rizik deteta je 40%, a ako oba roditelja imaju, rizik raste i do 70%.

  • Identifikovano je više od 100 gena povezanih sa insulinskom rezistencijom i regulacijom šećera u krvi.

  • Ipak, stil života (ishrana, fizička aktivnost, telesna težina) presudan je – geni određuju predispoziciju, ali ne i sudbinu.

Epigenetika – most između gena i okoline

Naučnici sve više proučavaju epigenetiku – promene u ekspresiji gena koje nastaju pod uticajem spoljašnjih faktora. To znači da:

  • Ishrana, stres, fizička aktivnost i toksini iz okoline mogu „uključiti” ili „isključiti” određene gene.

  • Na primer, gojaznost ili hronični stres mogu „aktivirati” gene povezane sa insulinskom rezistencijom.

Da li je dijabetes neizbežan ako postoji genetska predispozicija?

Odgovor je – ne. Iako genetika može povećati rizik, način života često presudno utiče na to da li će se bolest razviti. Redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, održavanje normalne telesne težine i smanjenje stresa značajno smanjuju šansu za oboljevanje, čak i kod osoba sa genetskim rizikom.

Zaključak

Genetika može odrediti predispoziciju za dijabetes, ali nije sve u genima. Naši svakodnevni izbori i okruženje imaju ključnu ulogu u tome hoće li se bolest zaista razviti. Nauka sve više otkriva kako kombinacija genetike i životnih navika oblikuje našu budućnost – i upravo tu leži prostor za prevenciju i zdraviji život.

Recenzija dr sc Radivoj Mračević