PREDIJABETES JE UVOD U DIJABETES TIPA 2 I KARDIOVASKULARNE BOLESTI

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja informišemo i edukujemo javnost o predijabetesu. 

 

 

Predijabetes se određuje kao stanje povišene glikemije u krvi iznad fizioloških vrednosti, ispod dijagnostičkih kriterijuma za dijabetes. To u stvari znači da smo u povišenom riziku za razvoj dijabetesa tipa 2. Samo 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, veći unos voća i povrća mogu nas zaštiti od ove bolesti koja nekada može biti uvod u niz ozbiljnih oboljenja. Loše navike, sedentarni način života, gojaznost i brza hrana sa dosta loših masi i šećera, pa tek potom nasleđe najbitniji su faktori rizika za razvoj predijabetesa.

 

Stanje u kome će između 20 i 50 odsto osoba dobiti dijabetes u sledećih pet godina

U svetu 318 miliona ljudi živi sa predijabetesom, čak 90 odsto ovih osoba veruje da je njihovo zdravlje savršeno. U Srbiji kako upozoravaju stručnjaci, svaka 10 osoba ima predijabetes koji u velikoj većini nije praćen simptomima.

– Predijabetes se najbolje definiše kao stanje vrednosti glikemije, natašte, koji je viši od normalnog, a niži od onoga što se nalazi u dijabetesu, to su vrednosti između 6,1 do 7 mmol/L, posle 12 sati gladovanja. Ovo je stanje u kome će između 20 i 50 odsto osoba dobiti dijabetes u sledećih pet godina. Predijabetes je najizraženiji oblik sklonosti ka šećernoj bolesti, koja je šira i koja se može detektovati pomoću upitnika testa za predijabetes koji je važan i koji ukazuje na rizik – rekao je za portal eKlinika prof. dr Nebojša Lalić.

 

Dijabetes ne boli

Dijabetes ne boli i sada lekari moraju da krenu ka pacijetima, navedeno je na konferenciji za novinare. Stručnjaci ističu da je dijabetes kada se razvije dovodi do oštećenja očiju, bubrega, kardiovaskularnog sistema.

 

Insulinska rezistencija i predijabetes

Prof. dr Lalić je napomenuo da su zdravstveni radnici tokom epidemije covid 19 činili dodoatni napor da stupe na neki način u kontakt s pacijentima, s druge strane kako navodi ni pacijenti u strahu u od infekcije nisu dolazili na konsultacije sa stručnjacima.

Često se pojmovi insulinska rezistencija i predijabetes izjednačavaju. Prof. dr Lalić objašnjava da insulinska rezistencija nije predijabetes

– Insulinska rezistencija je patofiziološki poremećaj određenih mehanizama u organizmu koji dovode do raznih bolesti. Insulinska rezistencija sama po sebi nije bolest i nije dijagnoza, nalazi se u osnovi predijabetesa, ali ne može se izjednačiti sa dijabetesom. Insulinska rezistencija je proces koji dovodi do nastanka predijabetesa i dijabetesa, posebno predijabetesa  zajedno s drugim faktorima – kaže dr Lalić.

Na osnovu analiza krvi utvrđuje se da li osoba ima predijabetes i da li je dovoljno da promeni životne navike ili je potrebno da dobije i terapiju. Predijabetes može da se rano otkrije i da se spreče brojne posledice po zdravlje, navode doktori. Predijabetes se može ustanoviti i testom oralnog opterećenja sa 75 g glukoze u trajanju od dva sata OGTT i/ili rutinskim merenjima glikemije.

 

Faktori rizika

Osobe sa predijabetesom imaju više mogućnosti da razviju neku kardiovaskularnu bolest i visok rizik da predijabetes pređe u dijabetes tip 2.  Faktori rizika su gojaznost, u pojačanom riziku su i slabo fizički aktivne osobe starije od 45 godina. Bitno je obratiti pažnji i na to da li imamo povišene vrednosti arterijskog krvnog pritiska, da li pijemo lekove za povišeni pritisak, da li imamo poremećaj masnoća u krvi.