OSOBE SA DIJABETESOM I LETNJE VRUĆINE – SAVETI ZA ODRŽAVANJE OPTIMALNOG NIVOA GLUKOZE U KRVI

U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukjemo javnost o dijabetesu i letnjim vrućinama. 

 

Letnje vrućine su izazov za mnoge a posebno za osobe sa dijabetesom. Visoke temperature i povećano znojenje zahteva dodatnu pažnju i prilagođavanje svakodnevnih navika. Prof. dr Srđan Popović, endokrinolog, podelio je sa nama važne savete i preporuke kako bi osobe sa dijabetesom mogle bezbedno uživati u letnjim mesecima.

 

Koji su najčešći simptomi na koje osobe sa dijabetesom treba da obrate pažnju tokom letnjih vrućina? 

– Osobe sa dijabetesom tokom leta, nikud ne treba da ide bez flašice sa vodom. Dehidratacija može biti fatalna za ove osobe. Klasični simptomi hiperglikemije, kao što su sušenje usta i osećaj žeđi, posebno kada se dosta znojimo, mogu dovesti i do dijabetične kome. Nije naivno zaboraviti rehidrataciju, pa zato uvek i prvo naglasim da osoba sa dijabetesom nikad ne treba da bude bez flašice vode, a naročito tokom ovih vrelih dana – upozorava na početku našeg razgovora prof. dr Srđan Popović, endokrinolog.

 

Da li postoji potreba za prilagođavanjem doza insulina tokom toplih meseci? 

– Što se tiče terapije, nju treba prilagoditi ishrani. Ako je neko na insulinskoj terapiji, dozu insulina treba smanjiti s obzirom na obroke koji su leti uglavnom manji i manje kalorični. Na primer, ako je neko primao 12 jedinica brzodelujućeg insulina pre obroka, leti bi trebalo smanjiti dozu na 6 jedinica i pratiti stanje. Voće koje je dosta slatko, kao što je lubenica, treba konzumirati umereno, ali se naravno uvek treba dogovoriti sa svojim lekarom – napominje dr Popović.

 

Postoje li neke specifične preporuke za ishranu, unos tečnosti i vežbanje za osobe sa dijabetesom, kada su napolju visoke temperature?

– Važno je voditi računa o unosu voća i slatkih namirnica, kao i o pravilnoj rehidrataciji. Unošenje dovoljno tečnosti je ključno. Preporučujem konzumaciju manje kaloričnih obroka, uz redovno praćenje nivoa šećera u krvi. Što se vežbanja tiče, i taj segment treba prilagoditi spoljašnjoj temperaturi. Najbolje je vežbati u rashlađenom prostoru ili šetati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima. Treba izbegavati direktno izlaganje suncu i nositi zaštitne naočare i šešir. Praćenje nivoa šećera u krvi pre, tokom i nakon vežbanja je veoma važno – ističe dr Popović.

 

 

Kako putovanja i promene vremenskih zona tokom vrelih letnjih dana mogu uticati na nivoe šećera u krvi kod dijabetičara, posebno kada je reč o prilagođavanju doza insulina?

– Što se tiče putovanja i promena vremenskih zona, brzodelujući insulin, koji se daje uz obrok, može nastaviti da se daje uz praćenje rasporeda obroka. Jedino što treba postepeno prilagoditi je večernji, sporodelujući (dugodelujući) insulin, koji pokriva 24-časovnu produkciju insulina. Taj dugodelujući insulin mora se postepeno prilagođavati, ne možemo ga jednostavno preseći prilikom promene vremenskih zona, na primer, prilikom putovanja u Ameriku ili Australiju. Potrebno je postepeno pomerati vreme davanja insulina za 2 do 3 sata svakih nekoliko dana, u zavisnosti od vremenske zone, dok se ne prilagodi novom vremenu. Ako ste davali insulin u 10 uveče ili u pola 10 uveče, pratite taj ritam i polako pomerajte vreme za 2 do 3 sata. Brzodelujući insulin treba prilagoditi unosu hrane; ako ste preskočili obrok, nećete dati ni insulin. Ako niste doručkovali, daćete brzodelujući insulin uz ručak ili drugi obrok. Dakle, brzodelujući insulin prati unos hrane, dok se večernji dugodelujući insulin mora postepeno prilagođavati – kaže dr Popović i dodaje:

– Što se tiče oralne terapije, može se nastaviti kao i pre, jer se uzima pre doručka. Prilagodite doručak u skladu sa vremenskim uslovima, ali pazite da oralna terapija ne izazove hipoglikemiju ako preskočite obrok. Praćenje nivoa šećera je osnovno, stoga uvek sa sobom nosite aparat za merenje šećera u krvi, ukoliko nemate uređaj za kontinuirano merenje glukoze. Nemojte se oslanjati na osećaj, jer često nećete prepoznati pad šećera, što može biti opasno zbog autonomne neuropatije. Osobe sa autonomnom neuropatijom ne prepoznaju hipoglikemiju, što može dovesti do gubitka svesti. U takvim situacijama, preporučljivo je da pacijent održava nešto viši nivo šećera kako bi se izbegla hipoglikemija. Ako ste skloni hipoglikemiji, budite posebno oprezni i pratite nivo šećera u krvi redovno – upozorava prof. Dr Srđan Popović.