DIJABETES I GOJAZNOST – UTICAJ NA NIVO GLUKOZE U KRVI

U cilju ostvarivanja javnog interea u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o povezanosti dijabetesa i gojaznosti?

Šta je gojaznost, a šta dijabetes?

Gojaznost je složeno, hronično stanje na koje utiču genetika, ponašanje čoveka, okolina i društveni faktori i javlja se kada osoba ima višak telesne masti. Kada čovek konstantno konzumira više kalorija nego što ih telo koristi razvija se gojaznost, jer se višak kalorija skladišti kao mast. Ukoliko osoba ima visok indeks telesne mase (BMI) lekar na osnovu toga može da postavi dijagnozu gojaznosti.

S druge strane, dijabetes opisuje grupu stanja koja utiču na to kako telo obrađuje šećer u krvi. Dijabetes tipa 2, najčešći tip ovog stanja, nastaje zbog problema sa korišćenjem ili proizvodnjom insulina – hormona koji omogućava glukozi iz krvi da uđe u ćelije, čime im obezbeđuje energiju za funkcionisanje. Stručnjaci naglašavaju da je gojaznost glavni faktor rizika za razna zdravstvena stanja, uključujući dijabetes tipa 2. Naučni dokazi ukazuju na to da je osoba sa gojaznošću približno 10 puta sklonija razvoju dijabetesa tipa 2 nego neko sa umerenom telesnom težinom.

U kakvoj su vezi gojaznost i dijabetes?

Višak telesne masti, posebno oko stomaka, najčešće je glavni uzročnik upale koja može da dovede do dijabetesa tipa 2. Kontrola niva glukoze u krvi je zadatak pankreasa. Pankreas stvara insulin, hormon koji izbacuje glukozu iz krvi. Insulin dalje transportuje glukozu do mišića kako bi se odmah koristila za energiju ili do jetre, gde se skladišti za kasnije. Ali, kada čovek ima dijabetes, njegove ćelije se opiru tome da insulin prenosi glukozu u njih. Da stvar bude gora, deo jetre, gde se obično skladišti višak glukoze, ispunjen je masnoćama. To je kao da pokušavate da stavite nameštaj u sobu koja je već prepuna i nema mesta ni za šta drugo, slikovito objašnjavaju endokrinolozi.

Budući da nema gde da se skladišti, šećer ostaje u krvotoku. Dakle, naš pankreas stvara još više insulina pokušavajući da obavi posao izbacivanja glukoze iz krvi, pokušava da se bori protiv otpora koji stvara mast. Međutim, vremenom pankreas više nije u stanju da se nosi sa tim, gubi sposobnost da oslobađa insulin što dovodi do visokog nivoa šećera u krvi. Tada“u pomoć pristiže“ jetra. Kako bi pokušala da snizi nivo šećera u krvi, jetra šalje višak šećera u krvi u masne ćelije, koje ga skladište kao telesnu mast. A višak telesne masti je faktor rizika za razvoj dijabetesa tipa 2 što može negativno da utiče na zdravlje i uzrokuje brže pogoršanje dijabetesa.

Kojim terapijama se leči dijabetes?

U zavisnosti od vrste dijabetesa, praćenje nivoa šećera u krvi, insulin i oralni lekovi mogu da budu deo strategije lečenja. Zdrava ishrana, održavanje optimalne telesne težine i redovna fizička aktivnost takođe su važni za kontrolu dijabetesa. Lečenje dijabetesa tipa 1 uključuje injekcije insulina ili upotrebu insulinske pumpe i česte provere šećera u krvi. Za neke ljude sa dijabetesom tipa 1 i transplantacija pankreasa, na primer, može da bude opcija lečenja. Lečenje dijabetesa tipa 2 uglavnom podrazumeva promene načina života, praćenje šećera u krvi, zajedno sa oralnim lekovima za dijabetes, insulinom ili oboje. Međutim, konstatni razvoj medicine i farmaceutske industrije danas je omogućio i nove načine lečenja dijabetesa a sve popolarniji su GLP-1 agonisti ili lekovi za dijabetes i gojaznost na bazi peptida koji pomažu u snižavanju nivoa šećera u krvi i podstiču gubitak težine.

Na koji način nove terapije deluju na dijabetes i gojaznost

Lekovi za dijabetes i gojaznost na bazi peptida zvani GLP-1 agonisti (agonisti glukagonu sličnog peptida-1) smatraju se revolucijom u lečenju ova dva stanja. Ovaj epitet stekli su zbog svog višestrukog, ciljanog i dugotrajnog dejstva koje značajno poboljšava ishode kod pacijenata. Kao prednosti ovih novih lekova izdvajaju se:

1. Deluju prirodno jer imitiraju telesni hormon
GLP-1 je hormon koji se prirodno luči u crevima nakon obroka a njegova funkcija je:

Stimuliše lučenje insulina (samo kada je visok nivo šećera u krvi)
Smanjuje lučenje hormona glukagona koji podiže šećer
Usporava pražnjenje želuca (usporava apsorpciju glukoze)
Daje osećaj sitosti i smanjuje apetit.

Endokrinolozi ističu da GLP-1 agonisti imitiraju sve ove efekte, ali duže traju jer su modifikovani kako bi bili otporniji na razgradnju.