HOLESTEROL, TRIGLICERIDI I GLUKOZA – KAKO IH RAZUMETI I KONTROLISATI?

IZ IZVORA KARDIOLOGA, U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA IZ OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O HOLESTEROLU, TRIGLECIRIDIMA I GLUKOZI, KAKO IH RAZUMETI I KONTROLISATI

Holesterol, trigliceridi i glukoza u krvi ključni su pokazatelji našeg zdravlja. Iako često ne izazivaju neposredne simptome, njihovo narušavanje može imati ozbiljne posledice – od bolesti srca i krvnih sudova, do dijabetesa i metaboličkog sindroma.

Holesterol – dobar, loš i opasan

Holesterol je masna supstanca koja je telu potrebna za normalno funkcionisanje. Telo ga stvara samo, ali ga unosimo i hranom. Postoje dve glavne frakcije holesterola:
LDL holesterol, poznat kao „loš“, jer se taloži u zidovima krvnih sudova i doprinosi nastanku ateroskleroze, i HDL holesterol, koji je „dobar“, jer pomaže u uklanjanju viška holesterola iz organizma.

Visok nivo LDL holesterola, naročito u kombinaciji sa niskim HDL-om, predstavlja ozbiljan rizik za razvoj srčanog i moždanog udara. Balans između ove dve frakcije presudan je za zdravlje krvnih sudova.

Trigliceridi – masnoće iz viška energije

Trigliceridi su još jedan oblik masti u krvi i nastaju kada unosimo više kalorija nego što ih potrošimo. Povišeni trigliceridi najčešće su povezani sa prekomernim unosom šećera, alkohola, rafinisanih ugljenih hidrata, ali i sa gojaznošću, fizičkom neaktivnošću i insulinskom rezistencijom.

Kada su trigliceridi hronično povišeni, povećava se rizik od masne jetre, upale pankreasa, visokog krvnog pritiska i srčanih bolesti. Oni su tihi pratilac loših navika i često ne pokazuju simptome – zato su redovne analize ključne.

Glukoza – osnova energije i ogledalo metabolizma

Glukoza je osnovni izvor energije za svaku ćeliju u našem telu. Njena koncentracija u krvi mora biti pažljivo regulisana. Kada nivo glukoze pređe granice normale, govorimo o hiperglikemiji – stanju koje, ako potraje, može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2.

S druge strane, preniska glukoza – hipoglikemija – može izazvati vrtoglavicu, slabost, znojenje, pa čak i gubitak svesti. Obe krajnosti su opasne i zahtevaju pažljivo upravljanje, posebno kod osoba sa dijabetesom.

Kako držati ove parametre pod kontrolom?

Najvažniji koraci u očuvanju ravnoteže ovih vrednosti su promena životnih navika i redovno praćenje zdravlja. Pravilna ishrana podrazumeva ograničavanje zasićenih masti, trans masti, šećera i alkohola, a povećanje unosa vlakana, svežeg povrća, celovitih žitarica i zdravih masti.

Fizička aktivnost je neizostavan deo prevencije – već 30 minuta umerenog kretanja dnevno može znatno smanjiti nivo lošeg holesterola i triglicerida, a pomoći u regulaciji šećera u krvi.

Održavanje zdrave telesne mase, prestanak pušenja i kontrola stresa dodatno poboljšavaju rezultate. Osobe koje imaju porodični rizik, već dijagnostikovanu bolest ili hronične faktore rizika, treba da se češće kontrolišu i, po potrebi, uvode terapiju u dogovoru sa lekarom.

Zaključak

Holesterol, trigliceridi i glukoza u krvi ne bole – ali njihova neravnoteža može dovesti do ozbiljnih posledica. Zbog toga je važno razumeti ih, pratiti ih redovno i voditi računa o načinu života. Prevencija je u znanju, navikama i svakodnevnim izborima.

Recenzija dr sc Radivoj Mračević