NEVIDLJIVE RANE: DIJABETES I MENTALNO ZDRAVLJE KOD MLADIH

U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA IZ OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O DIJABETESU I MENTALNOM ZDRAVLJU KOD MLADIH

Tihi teret koji se ne vidi

Za mnoge mlade osobe, dijabetes nije samo stanje koje zahteva kontrolu šećera u krvi, već i neprekidni emotivni izazov. Strah od hipoglikemije, stalno brojanje ugljenih hidrata, upadi u svakodnevnu rutinu i neizbežna razlika u odnosu na vršnjake — sve to može postati izvor duboke anksioznosti, stida ili povlačenja u sebe.

Sram koji ne pripada njima

Adolescenti često kriju da imaju dijabetes. Izbegavaju da mere šećer u javnosti, osećaju nelagodnost zbog upotrebe insulina pred drugima ili jednostavno odbijaju da pričaju o svom stanju. Iako je dijabetes samo jedan deo njihove ličnosti, često ga doživljavaju kao pretežak teret koji ih odvaja od „normalnog“ života.

Izolacija u svetu društvenih mreža

Iako su umreženi više nego ikada, mnogi mladi sa dijabetesom osećaju duboku usamljenost. Teško nalaze podršku vršnjaka koji razumeju svakodnevnu borbu, a često ni odrasli ne prepoznaju koliko psihološki teret bolest može nositi. Izolacija postaje još izraženija ako su suočeni s neznanjem, predrasudama ili neempatijom.

Gde počinje rešenje

Otvoreni razgovor o mentalnom zdravlju mora postati deo svake edukacije o dijabetesu. Psihološka podrška, školski timovi koji prepoznaju izazove, udruženja koja nude sigurno okruženje i mogućnost za izražavanje osećanja — sve su to važni faktori u zaštiti mentalnog zdravlja mladih. Pored fizičkog zdravlja, jednako je važno lečiti i „nevidljive rane“.

Poruka za kraj

Dijabetes nije slabost. Nije nešto što treba skrivati. Mladi sa dijabetesom su snažni, ali to ne znači da moraju uvek biti jaki sami. Priznavanje emocija, traženje podrške i zajedništvo — to su alati koje ne merimo glukometrom, ali koji mogu spasiti nečiji osmeh, prijateljstvo ili život.

Recenzija dr sc Radivoj Mračević