ŠTA JE LADA DIJABETES – OBJAŠNJAVA DR DRAGANA MELENTIJEVIĆ

PREMA IZVORU DR DRAGANE MELENTIJEVIC, U CILJU JAVNOG INTERESA IZ OBLASTI JAVNOG INTERESA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O LADA DIJABETESU

LADA dijabetes: Nevidljiv i teško prepoznatljiv, ali sa ozbiljnim posledicama ako se ne leči insulinom

Latentni autoimuni dijabetes odraslih (LADA) predstavlja oblik dijabetesa koji po svojim karakteristikama stoji između dijabetesa tip 1 i tip 2. U osnovi ove bolesti nalazi se autoimuno oštećenje beta ćelija pankreasa – ćelija koje proizvode insulin. Telo obolelog stvara antitela koja napadaju sopstvene ćelije, što je karakteristično za sve autoimune bolesti.

Za razliku od tipa 2, kod LADA dijabetesa ishrana i fizička aktivnost nisu dovoljni za kontrolu bolesti. Glikemija često naglo raste i teško se stabilizuje bez insulinske terapije, objašnjava prim. dr Dragana Melentijević, specijalista opšte medicine i voditelj Savetovališta za dijabetes u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević“.

Simptomi koji variraju i otežavaju dijagnozu

Simptomi LADA dijabetesa često se preklapaju sa simptomima tipa 1 i 2. Ako je oštećenje beta ćelija brzo i intenzivno, klinička slika podseća na dijabetes tip 1 – gubitak telesne težine uprkos pojačanom apetitu, pojačana žeđ i učestalo mokrenje. U težim slučajevima može doći i do pojave dijabetičke ketoacidoze, stanja koje ugrožava život.

Kod gojaznijih pacijenata srednjih i starijih godina, prisutna je i insulinska rezistencija, što kliničku sliku približava tipu 2. To često otežava postavljanje prave dijagnoze.

Uprkos tome što se LADA obično javlja kod osoba starijih od 40 godina, u MKB klasifikaciji još uvek ne postoji posebna šifra za ovaj oblik dijabetesa, pa se neretko vodi kao dijabetes tip 2. Prema procenama, ovaj oblik dijabetesa čini oko 10% slučajeva dijabetesa kod odraslih.

LADA kao autoimuna bolest

– LADA dijabetes je oblik autoimunog oboljenja u kojem organizam prepoznaje sopstvene ćelije kao strane i aktivira imunološke mehanizme protiv njih. Taj proces oštećuje pankreas i s vremenom umanjuje njegovu sposobnost da proizvodi insulin – objašnjava dr Melentijević.

Autoimune bolesti često se javljaju zajedno – osobe koje pate od bolesti vezivnog tkiva često imaju i endokrinološke ili hematološke autoimune poremećaje. Na razvoj ovakvih stanja utiču genetski faktori, infekcije, način života i drugi stresori.

Lečenje: Insulin kao osnova

Za razliku od tipa 2, gde promena životnih navika može znatno usporiti progresiju bolesti, kod LADA dijabetesa to nije dovoljno. Potrebna je insulinska terapija, često i u ranoj fazi bolesti.

– LADA se često otkriva kada pacijent ima kliničku sliku koja ne odgovara ni tipu 1 ni tipu 2. Atipične godine, gubitak težine, nestabilna glikoregulacija – sve to ukazuje na potrebu za dodatnim analizama. Konačna dijagnoza se postavlja detekcijom antitela u krvi – navodi dr Melentijević.

Brze promene šećera i odbijanje terapije

Nestabilnost šećera u krvi i imunološki proces koji stalno napreduje zahtevaju ozbiljan pristup. Kod osoba sa LADA dijabetesom često dolazi do naglih skokova glikemije i hipoglikemija, a preskakanje insulina može brzo dovesti do ozbiljnih komplikacija.

– Odrasli teže prihvataju insulinsku terapiju. Kod dece edukacija ide lakše, dok se odrasli teže prilagođavaju novim navikama. Upravo zato je važno razumevanje bolesti i kontinuirana edukacija – ističe dr Melentijević.

Može li se sprečiti LADA?

Prevencija LADA dijabetesa nije moguća u klasičnom smislu. Međutim, redovne kontrole i pažnja na simptome mogu doprineti ranom otkrivanju bolesti.

– Redovna laboratorijska testiranja deo su odgovornog odnosa prema zdravlju. Najbolja prevencija jeste zdrav način života – umerenost, uravnotežena ishrana, dovoljno sna i izbegavanje stresa. Kada se simptomi pojave, najvažnija je aktivna uloga pacijenta. Osobe sa dijabetesom su najvažniji nosioci svog lečenja, dok su lekari tu da ih podrže i usmere – zaključuje dr Melentijević.

Recenzija dr Radivoj Mračević