SEDAM ZNAKOVA DA UNOSIMO PREVIŠE ŠEĆERA

IZ IZVORA SVETSKIH NUTRICIONISTA, U CILJU JAVNOG INTERESA IZ OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O ZNAKOVIMA PREVIŠE UNOSA ŠEĆERA

Uravnotežen nivo glukoze u krvi ključan je za stabilnu energiju, dugoročno zdravlje i psihofizičko blagostanje. Prekomeran unos šećera, naročito iz industrijski prerađenih namirnica i zaslađenih pića, ne donosi nutritivne koristi – sadrži tzv. „prazne kalorije“ i direktno utiče na metaboličke i neuropsihološke procese u organizmu.

Prema preporukama stručnjaka, maksimalni dnevni unos šećera trebalo bi da iznosi do 36 grama za muškarce (oko 150 kcal), odnosno do 25 grama za žene (oko 100 kcal). Međutim, savremeni način ishrane često premašuje ove vrednosti.

Nutricionistkinja Amy Goodson ističe da telo šalje jasne signale kada je unos šećera prekomeran:

1. Nagle promene raspoloženja
Brzi skokovi i padovi glukoze u krvi mogu dovesti do kratkotrajnih, ali izraženih oscilacija u raspoloženju – od euforije do razdražljivosti i anksioznosti. Ove promene su naročito izražene kod osoba koje često konzumiraju rafinisane šećere.

2. Povećanje telesne mase
Namirnice bogate šećerom često su visokokalorične, a niskog nutritivnog kvaliteta. Prekomerni unos dovodi do pozitivnog energetskog bilansa, čime se podstiče stvaranje masnih naslaga – naročito ukoliko su u pitanju tečni kalorijski izvori poput sokova.

3. Pojava akni
Ishrana bogata jednostavnim šećerima može izazvati inflamatorne procese i hormonalni disbalans, koji se često manifestuju kroz dermatološke promene, uključujući i akne. Hrana visokog glikemijskog indeksa dodatno stimuliše lučenje sebuma.

4. Hronični umor i iscrpljenost
Saharoza izaziva nagli porast energije, ali nakon toga dolazi do brze hipoglikemije, koja izaziva osećaj iscrpljenosti. Ovaj efekat se može javiti više puta u toku dana, naročito kod osoba sa insulinskom rezistencijom.

5. Poremećaji sna
Unos šećera u večernjim satima može negativno uticati na lučenje melatonina – hormona sna. Nestabilan nivo glukoze tokom noći doprinosi fragmentaciji sna i čestom buđenju.

6. Povećan apetit
Hrana bogata šećerom remeti signale gladi i sitosti putem hormona leptina i grelina, što dovodi do osećaja stalne gladi, čak i kada su kalorijske potrebe organizma zadovoljene.

Povećan nivo insulina u krvi dodatno može da izazove tzv. napade gladi, čime se ulazi u metabolički disbalans koji obuhvata:

poremećaj reproduktivne funkcije (npr. policistični jajnici kod žena),

oštećenje krvnih sudova i tkiva,

porast triglicerida i LDL holesterola,

skladištenje viška glukoze u obliku masti.

7. Nervoza i kognitivni padovi
Nagli pad šećera u krvi nakon konzumacije slatkiša može izazvati povećanu razdražljivost, nervozu i poteškoće sa koncentracijom. Stabilizacijom nivoa šećera u krvi poboljšava se emocionalna stabilnost, energija i kognitivne funkcije.

Preporuka:
Smanjite unos dodatih šećera i fokusirajte se na obroke bogate:

vlaknima (povrće, integralne žitarice),

zdravim mastima (maslinovo ulje, orašasti plodovi),

kvalitetnim proteinima (riba, jaja, mahunarke).

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da dnevni unos dodatog šećera ne prelazi 5% ukupnog energetskog unosa – što za odraslu osobu iznosi oko 6 kašičica dnevno. Za poređenje, samo jedna čaša zaslađenog napitka sadrži oko 10 kašičica šećera.

Recenzija dr Radivoj Mračević