GAZIRANI SOKOVI I ZASLAĐENI NAPICI NOSE VEĆI RIZIK ZA DIJABETES TIP 2 NEGO SLATKA HRANA

IZ IZVORA AMERIČKIH I NEMAČKIH STUDIJA, U CILJU JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O GAZIRANIM SOKOVIMA I ZASLAĐENIM NAPICIMA KAO RIZIKU ZA DIJABETES TIP 2

Nova studija Brigham Young Univerziteta (SAD) pokazuje da nije svaki unos šećera podjednako štetan za zdravlje, posebno kada govorimo o riziku od dijabetesa tip 2. Istraživanje je jasno utvrdilo da gazirani sokovi, zaslađeni napici i voćni sokovi značajno povećavaju rizik od dijabetesa u poređenju sa šećerima unesenim putem čvrste hrane.

Na osnovu meta-analize koja je obuhvatila skoro 20 dugoročnih kohortnih studija i više od 500.000 učesnika iz različitih zemalja, utvrđeno je da konzumacija samo jedne limenke (oko 330 ml) zaslađenog napitka dnevno povećava rizik od razvoja dijabetesa tip 2 za čak 25% — već od prve dnevne doze.

„Šećeri iz zaslađenih napitaka, kao što su gazirani sokovi i energetska pića, pokazali su se kao snažan i dosledan faktor rizika za razvoj dijabetesa tip 2“, ističe prof. dr Karen Della Corte, profesorka nutricionizma i koautorka studije. „Nasuprot tome, umeren unos šećera kroz prirodne izvore kao što su voće, mlečni proizvodi i žitarice nije pokazao štetan efekat – u nekim slučajevima čak ni zaštitni.“

Zašto su tečni šećeri opasniji?

Razlog leži u načinu na koji telo prerađuje šećer. Tečni šećeri nemaju vlakna, proteine ni masti koji bi usporili njihovu apsorpciju. Kada takav šećer brzo stigne do jetre, može preopteretiti organizam. Višak fruktoze se tada pretvara u mast kroz proces poznat kao de novo lipogeneza, što dovodi do masne jetre, insulinske rezistencije i metaboličkih poremećaja — ključnih faktora u razvoju dijabetesa tip 2.

Za razliku od toga, šećer iz čvrste hrane se sporije vari zahvaljujući prisustvu vlakana, proteina i masti, pa je opterećenje za jetru i pankreas znatno manje.

Preporuka građanima Srbije

U kontekstu porasta obolelih od dijabetesa i kod nas, rezultati ovog istraživanja su važan signal da treba ograničiti konzumaciju zaslađenih napitaka, a ne nužno u potpunosti izbaciti šećer iz ishrane.

„Nije samo količina šećera važna, već i oblik u kojem ga unosimo“, poručuje prof. Della Corte. „Nema potrebe za potpunim odricanjem, ali bi konzumaciju gaziranih sokova i voćnih napitaka trebalo svesti na minimum, a po mogućstvu ih zameniti vodom, nezaslađenim biljnim čajevima ili prirodnim ceđenim sokovima bez dodatog šećera.“

Ova poruka je posebno važna za decu, tinejdžere i mlade odrasle, koji najčešće konzumiraju ove napitke u velikim količinama.

Studiju su, pored američkog tima, realizovali i nemački naučnici dr Anette Budkin i dr Lukas Švingshakl, a objavljeni rezultati mogli bi doprineti promeni globalnih, ali i nacionalnih javnozdravstvenih preporuka — da se veći fokus stavi na oblik unosa šećera, a ne samo na količinu.

Recenzija dr sc Radivoj Mračević