KRETANJE KAO TERAPIJA – ZNAČAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU MLADIH SA DIJABETESOM

U CILJU JAVNOG INTERESA IZ OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O ZNAČAJU FIZIČKE AKTIVNOSTI ZA MLADE SA DIJABETESOM

Fizička aktivnost kao ključni deo terapije

Redovna fizička aktivnost kod dece i mladih sa dijabetesom tip 1 i tip 2 ne predstavlja samo dodatnu preporuku, već je sastavni deo savremene terapije. Kretanje direktno utiče na osetljivost na insulin, poboljšava kontrolu glikemije i doprinosi stabilnijem HbA1c. Pored metaboličkih efekata, značajna je i uloga u očuvanju telesne mase, jačanju mišićne mase i kardiovaskularnog zdravlja.

Mehanizmi delovanja fizičke aktivnosti

Tokom fizičke aktivnosti dolazi do pojačanog unosa glukoze u mišićne ćelije nezavisno od insulina. Ovaj efekat se zadržava i do 24 sata nakon aktivnosti, što omogućava smanjenje ukupne dnevne doze insulina kod mnogih mladih. Takođe, redovno kretanje pozitivno utiče na lipidni status, krvni pritisak i emocionalnu stabilnost.

Vrste preporučenih aktivnosti za mlade

Za decu i adolescente sa dijabetesom preporučuju se aktivnosti koje su dinamične, zabavne i prilagođene uzrastu:

• Brzo hodanje i trčanje u igri

• Vožnja bicikla

• Plivanje

• Sportovi sa loptom (fudbal, košarka, odbojka)

• Ples i rekreativne radionice pokreta

Preporuka je najmanje 60 minuta umerenog do intenzivnog kretanja dnevno, sa uključenim pauzama i praćenjem glikemije pre, tokom i nakon aktivnosti.

Psihosocijalni efekti kretanja

Fizička aktivnost kod dece sa dijabetesom ne samo da unapređuje fizičko zdravlje, već ima i snažan pozitivan uticaj na emocionalno stanje i samopouzdanje. Kroz sport i timske igre deca razvijaju osećaj pripadnosti, smanjuju anksioznost i depresivne simptome, i bolje se nose sa izazovima koje donosi hronična bolest.

Preporuke za bezbedno vežbanje

Za bezbednu fizičku aktivnost kod dece i adolescenata sa dijabetesom važno je pridržavati se sledećih smernica:

• Proveriti nivo glukoze pre aktivnosti (idealno između 5–10 mmol/L)

• Imati užinu sa brzim ugljenim hidratima pri ruci (voćni sok, glukoza, keks)

• Izbegavati naporne aktivnosti ako je šećer previsok (>15 mmol/L) ili ako postoji ketonurija

• Nositi medicinsku identifikaciju i obavestiti trenere o stanju deteta

• Pratiti nivoe glukoze i do 12 sati posle vežbanja, zbog moguće odložene hipoglikemije

Zaključak: Kretanje je lek – dostupan, prirodan i besplatan

Kod mladih sa dijabetesom, fizička aktivnost je više od hobija ili školskog predmeta. Ona je prirodan lek – svakodnevna podrška boljoj regulaciji šećera, emocionalnoj ravnoteži i opštem kvalitetu života. Zajednički zadatak roditelja, nastavnika, zdravstvenih radnika i trenera jeste da stvore bezbedno i podsticajno okruženje u kojem će kretanje postati deo svakodnevice mladih sa dijabetesom.

Recenzija dr Radivoj Mračević