NAGLE VREMENSKE PROMENE — IZAZOV ZA CEO ORGANIZAM

U CILJU JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O UTICAJU NAGLIH VREMENSKIH PROMENA NA OSOBE SA DIJABETESOM

Nagle promene vremena praćene padom atmosferskog pritiska, porastom vlažnosti vazduha, vetrom, olujama i temperaturnim oscilacijama predstavljaju stres za čitav organizam. Ove promene utiču i na zdrave osobe, ali predstavljaju ozbiljniji rizik za hronične bolesnike, među kojima se posebno izdvajaju:

• osobe sa hipertenzijom,

• kardiovaskularni pacijenti,

• osobe sa respiratornim problemima (npr. astma),

• i osobe sa dijabetesom, koje su često i u više rizičnih grupa istovremeno.

Fiziološki stres i metaboličke promene

Stručnjaci ističu da je svaka nagla vremenska promena zapravo fiziološki stresor. Dolazi do povećanog lučenja hormona stresa, naročito kortizola i adrenalina, što dovodi do:

• ubrzanog rada srca,

• povišenog krvnog pritiska,

• povećane potrošnje glukoze u organizmu,

• i pogoršanja glikemijske kontrole kod osoba sa dijabetesom.

Kod osoba sa dijabetesom, posebno tip 1, ovi procesi mogu uzrokovati hiper- ili hipoglikemije, koje dodatno pogoršavaju psihofizičko stanje i povećavaju rizik od komplikacija.

Simptomi koji pogađaju većinu, ali posebno hronične pacijente

Uobičajeni simptomi vremenskih oscilacija uključuju:

• glavobolju, vrtoglavicu, umor, slabiju koncentraciju,

• promene raspoloženja, razdražljivost, nesanicu,

• stezanje u grudima, osećaj iscrpljenosti, mučninu,

• kod osoba sa dijabetesom: dodatni osećaj nestabilnosti glikemije, dehidracije, veće potrebe za korekcijom insulina ili ishranom.

Neuropsihološki aspekt – meteoropatija

Meteoropatske reakcije posebno pogađaju osobe sa anksioznim smetnjama, depresijom, hroničnim bolestima i osobe koje su psihofizički iscrpljene. Promene vremena izazivaju:

• pojačanu aktivaciju moždanih centara zaduženih za emocije (amigdala),

• smanjeno lučenje serotonina i endorfina,

• poremećaj pažnje i usredsređenosti.

Kod osoba sa dijabetesom koje već imaju anksioznost zbog bolesti ili lošiju glikoregulaciju, ovo može voditi u dodatnu destabilizaciju – i metabolički i psihološki.

Ponedeljak i stres prvog radnog dana

Lekari ističu da su ponedeljak i prvi radni dan nakon odmora rizični dani za sve hronične pacijente. Povratak obavezama, uz vremenske oscilacije, može naglo povisiti stres hormone, što kod osoba sa dijabetesom znači povećanu insulinsku rezistenciju, lošiju regulaciju šećera u krvi i sklonost ka dekompenzaciji.

Kako se zaštititi?

Stručnjaci preporučuju sledeće preventivne i nefarmakološke mere:

Redovna terapija – nikako ne preskakati lekove ili insulinsku terapiju.
San i odmor – minimum 7 sati sna, kako bi se regulisali hormoni stresa.
Umerena fizička aktivnost – šetnja, vežbe disanja, istezanje.
Izbegavanje stresnih situacija i gužvi, kada god je moguće.
Kontrola glikemije – ali ne prečesto merenje, jer i ono može izazvati dodatni stres.
Dovoljna hidratacija i pravilna ishrana bogata vlaknima i vitaminima.
Praćenje vremena i prilagođavanje aktivnosti – danima sa najavom vremenskih promena planirati manje naporne zadatke.

Zaključak

Nagle vremenske promene utiču na sve, ali su posebno opasne za osobe sa hroničnim bolestima, uključujući dijabetes. Zbog toga je važno pravovremeno reagovati, voditi računa o životnim navikama i edukovati se o načinima prevazilaženja fiziološkog i psihološkog stresa.

Recenzija dr Radivoj Mračević