PROF. DR ĐURA MACUT – O INSULINSKOJ REZISTENCIJI KOJA DOŽIVLJAVA VELIKU PROGRESIJU 

PROF. DR ĐURA MACUT  –   PREDSEDNIK VLADE REPUBLIKE SRBIJE ,   ENDOKRINOLOG  ,   ZAMENIK NAČELNIKA KLINIKE ZA ENDOKRINOLOGIJU  , DIJABETES I BOLESTI METABOLIZMA UNIVERZISTETSKOG KLINIČKOG CENTRA SRBIJE, PREDSEDNIK EVROPSKOG DRUŠTVA ZA ENDOKRINOLOGIJU ,  U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O INSULINSKOJ REZISTENCIJI KOJA DOŽIVLJAVA VELIKU PROGRESIJU IZ ISKUSTVA PROF. DR ENDOKRINOLOGA ĐURE MACUTA.

Endokrinolozi, specijalisti za hormonske poremećaje, bolesti metabolizma i dijabetes, sve češće se susreću sa pacijentima koji dolaze sa zahtevom za procenu insulinske rezistencije. U toj grupi prednjače mlade žene sa poremećajem menstrualnog ciklusa ili one koje se leče od steriliteta. Kod mnogih od njih laboratorijski testovi pokazuju povišen nivo insulina, što budi sumnju na postojanje ovog metaboličkog poremećaja.

Međutim, važno je istaći da insulinska rezistencija nije bolest, već stanje koje ukazuje na određene metaboličke promene u ćelijama i tkivima. Ona ne predstavlja samostalnu dijagnozu, već potencijalni znak ozbiljnijih poremećaja. Nažalost, ovo stanje se često pogrešno tumači – kako od strane pacijenata, tako i pojedinih lekara. Česti su slučajevi kada se terapija uključuje prerano, bez sveobuhvatne analize, i to lekovima iz grupe insulinskih senzitizera, koji bi trebalo da se uvode samo kada postoji jasna indikacija.

Insulinska rezistencija se javlja kod više rizičnih grupa: gojaznih osoba, osoba sa porodičnom istorijom dijabetesa tipa 2, mlađih žena sa menstrualnim poremećajima, sindromom policističnih jajnika, kao i kod osoba koje su tokom trudnoće imale gestacijski dijabetes. Takođe, prisutna je kod ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima, hipertenzijom ili dislipidemijama.

Za proveru postojanja insulinske rezistencije dovoljno je uraditi osnovne laboratorijske analize glukoze i insulina u krvi. Ukoliko rezultati pokažu granične ili povišene vrednosti, potrebno je sprovesti dodatna ispitivanja – uključujući test opterećenja na glukozu – uz obavezno vođenje od strane endokrinologa.

Lečenje se ne započinje odmah lekovima, već promenom stila života. Preporučuje se modifikacija ishrane, uvođenje redovne fizičke aktivnosti, i u pojedinim slučajevima psihološka podrška. Ukoliko u roku od dva do tri meseca ne dođe do poboljšanja, uključuje se terapija lekovima poput metformina ili inozitola – isključivo na preporuku specijaliste endokrinologa.

Ovim pristupom može se usporiti ili potpuno zaustaviti prelazak iz insulinske rezistencije u dijabetes, čime se značajno smanjuje rizik od razvoja hroničnih bolesti.

Recenzija dr Radivoj Mračević