PROF. DR ĐURO MACUT – PANDEMIJA DIJABETESASVE VEĆI BROJ OBOLELIH I NOVE TERAPIJSKE MOGUĆNOSTI

PROF. DR ĐURO MACUT – ENDOKRINOLOG, ZAMENIK DIREKTORA KLINIKE ZA ENDOKRINOLOGIJU, DIJABETES I BOLESTI METABOLIZMA UNIVERZITETSKOG KLINIČKOG CENTRA SRBIJE U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O PANDEMIJI DIJABETESA I NOVIM TERAPIJSKIM MOGUĆNOSTIMA

Dijabetes je globalna pandemija, a jedan od glavnih uzroka ovog porasta leži u savremenom načinu života – nepravilnoj ishrani, smanjenoj fizičkoj aktivnosti i hroničnom stresu. Endokrinolog prof. dr Đuro Macut upozorava da sve veći broj osoba ima problema sa nivoom šećera u krvi, često i nesvesno, jer simptomi dijabetesa mogu ostati neprimetni godinama.

Dijabetes – tihi ubica sa ozbiljnim posledicama

Prema rečima dr Macuta, čak 10% stanovništva u Srbiji ima dijabetes, dok se procenjuje da je broj osoba sa predijabetesom i poremećenom tolerancijom na glukozu još veći. Poseban problem predstavlja činjenica da mnogi ljudi nisu ni svesni da imaju povišen šećer u krvi.

„Dijabetes je bolest koja se ne mora odmah manifestovati izraženim simptomima, pa veliki broj ljudi dugo ostaje bez dijagnoze. Maltene, broj neotkrivenih slučajeva je sličan broju već dijagnostikovanih pacijenata,“ ističe dr Macut.

Osim što direktno utiče na kvalitet života, dijabetes značajno povećava rizik od ozbiljnih komplikacija, uključujući kardiovaskularne bolesti, oštećenje bubrega, probleme sa vidom, neuropatije i mnoge druge zdravstvene tegobe.

„Dijabetes je prisutan i u kardiovaskularnim bolestima, što ga čini još ozbiljnijim problemom. Kontrola šećera u krvi nije samo pitanje izbegavanja insulinske terapije, već i očuvanja zdravlja srca i krvnih sudova,“ objašnjava Macut.

Nove terapijske mogućnosti – svetlo na kraju tunela

Dobra vest za pacijente je da medicina stalno napreduje, a u poslednjih nekoliko godina razvijene su nove grupe lekova koji pomažu u regulaciji šećera i smanjenju telesne težine.

„Postoje nove grupe lekova, GLP-1 receptorskih agonista, koji se nazivaju ‘pametni lekovi’, jer utiču na to da se insulin luči isključivo kada jedemo. Oni ne samo da pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi, već i doprinose gubitku telesne mase, što je posebno važno kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa,“ objašnjava dr Macut.

Kako dodaje, ove inovativne terapije predstavljaju značajan napredak u lečenju dijabetesa, ali je i dalje ključno da pacijenti budu edukovani o važnosti prevencije, redovnih pregleda i zdravog načina života.

„Metabolizam je dinamičan i trenutno smo u izuzetno uzbudljivom periodu kada je reč o terapijama u endokrinologiji. Puno je novih rešenja za različite bolesti, a prema najnovijim pozitivnim odlukama, sada možemo određenoj kategoriji pacijenata da uvedemo ove lekove u terapiju i značajno im pomognemo,“ kaže Macut.

Prevencija kao ključ borbe protiv dijabetesa

Iako su napredne terapije dostupne, ključ u borbi protiv dijabetesa leži u prevenciji. Stručnjaci, uključujući i dr Macuta, savetuju da svako ko ima faktore rizika – kao što su gojaznost, fizička neaktivnost, genetika ili visok krvni pritisak – treba da redovno prati nivo šećera u krvi i da se pridržava zdravih životnih navika.

Pravilna ishrana bogata vlaknima, redovna fizička aktivnost i kontrola telesne težine mogu značajno smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Takođe, redovni preventivni pregledi mogu pomoći u ranom otkrivanju bolesti i sprečavanju komplikacija.

„Dijabetes nije samo bolest šećera u krvi, već stanje koje može imati ozbiljne posledice na celo telo. Zato je važno da svako bude svestan rizika i preduzme mere zaštite na vreme,“ zaključuje dr Macut.

Recenzija dr Radivoj Mračević