GOJAZNOST POČINJE U MOZGU: KLJUČNA ULOGA INSULINA U KONTROLI TELESNE MASE

PREMA IZVORIMA NEMAČKOG CENTRA ZA ISTRAŽIVANJE DIJABETESA, U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O GOJAZNOSTI I ULOZI INSULINA

Mozak kao centralni regulator telesne mase

Nova studija Nemačkog centra za istraživanje dijabetesa (Deutsches Zentrum fuer Diabetesforschung – DZD) donosi značajne uvide u ulogu mozga u razvoju gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Istraživači su otkrili da mozak igra ključnu ulogu u kontroli telesne mase, a osetljivost mozga na hormon insulin direktno utiče na dugoročne promene u težini i raspodeli masnog tkiva.

Insulin i njegova funkcija u mozgu

Iako je insulin najpoznatiji po svojoj ulozi u regulaciji nivoa šećera u krvi, on takođe ima važnu funkciju u mozgu. Deluje na specifične neuronske mreže koje kontrolišu:

• Apetit i osećaj sitosti

• Unos hrane i energetski balans

• Skladištenje i sagorevanje masti

Kod osoba čiji mozak pravilno reaguje na insulin, organizam efikasno reguliše telesnu masu i sprečava prekomerno gomilanje masnog tkiva.

Smanjena osetljivost na insulin i posledice

Kada mozak postane manje osetljiv na insulin, dolazi do:

• Povećanog unosa hrane

• Neravnoteže u sagorevanju energije

• Skladištenja viška masti u telu, posebno u predelu stomaka

Ovi faktori doprinose razvoju gojaznosti i povećavaju rizik od metaboličkih poremećaja, čak i kod osoba normalne telesne težine koje imaju nepravilnu raspodelu masnog tkiva.

Moguće strategije za prevenciju i lečenje

Razumevanje uloge insulina u mozgu otvara vrata novim terapijama za prevenciju i lečenje gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Naučnici istražuju načine za poboljšanje moždane osetljivosti na insulin, što bi moglo doprineti efikasnijem upravljanju telesnom težinom i metaboličkim zdravljem.

Ova saznanja naglašavaju značaj holističkog pristupa u istraživanju metabolizma i neurobioloških mehanizama koji utiču na zdravlje i telesnu masu.

Recenzija dr Radivoj Mračević