OBLIK TELA MOŽE BITI KLJUČNI FAKTOR PRI IZBORU NAČINA ISHRANE I FIZIČKE AKTIVNOSTI, SMATRAJU STRUČNJACI

PREMA IZVORIMA SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE, U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O OBLIKU TELA KAO KLJUČNOM FAKTORU PRI IZBORU ISHRANE I FIZIČKE AKTIVNOSTI

Oblik tela govori o našem metabolizmu, hormonima i može odrediti da li nam je potrebno više proteina ili ugljenih hidrata. Pre nego što se odlučimo za dijetu, stručnjaci savetuju da analiziramo telesnu građu i osmotrimo kojem somatotipu pripadamo. Na osnovu oblika tela, možemo odabrati odgovarajuću ishranu i fizičku aktivnost kako bismo postigli optimalne rezultate, posebno u kontekstu prevencije i upravljanja dijabetesom.

Oblik tela govori o metabolizmu i hormonima

Stručnjaci tvrde da oblik tela odražava naš metabolizam, hormonski status i može uticati na to da li nam je potrebna veća količina proteina ili ugljenih hidrata. Iako postoje neka istraživanja koja sugerišu da različiti oblici tela mogu biti povezani sa specifičnim karakteristikama u odnosu na telesnu masu i mišiće, potrebno je više podataka kako bi se doneli konkretni saveti u vezi sa ishranom i vežbanjem na osnovu tipa tela.

Šta su somatotipovi?


Somatotipove je 1940. godine definisao dr. Vilijem Herbert Šeldon. On je podelio ljude na tri osnovna tipa: ektomorfni, mezomorfni i endomorfni, kako bi objasnio njihov fiziološki sklop. Prepoznajući somatotip, možemo lakše usmeriti ishranu i vežbanje, a kod osoba sa dijabetesom, ovo poznavanje može pomoći u boljoj kontroli telesne mase i regulaciji šećera u krvi.

Ektomorfni, mezomorfni i endomorfni oblik tela

  • Ektomorfni oblik: Osobe sa užim telesnim sklopom i vitkim udovima, koje se teško goje i imaju manji procenat telesne masti. Ovaj tip tela često ima niži nivo telesne masti, što može biti korisno za osobe koje žele da održe stabilnu telesnu masu i preventivno deluju na nastanak dijabetesa.

  • Mezomorfni oblik: Osobe sa mišićavim telom, širim ramenima i manjim udelom telesne masti. Mezomorfi su idealni za sportove koji zahtevaju snagu na kraćim distancama, i mogu lakše održavati ravnotežu između mišićne mase i telesne masti.

  • Endomorfni oblik: Osobe sa širim bokovima i većim udelom telesne masti, koje se lako goje. Endomorfi imaju veću verovatnoću da se susretnu sa problemima poput insulinske rezistencije, što može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2. Zbog toga je kod ovog tipa tela preporučljivo smanjiti unos ugljenih hidrata i povećati unos proteina.

Povezanost somatotipa i dijabetesa


Poznavanje svog somatotipa može biti korisno u prevenciji i kontrolisanju dijabetesa. Na primer, endomorfi, koji se lakše goje, mogu biti skloniji razvoju dijabetesa tipa 2, posebno ako imaju prekomerni unos ugljenih hidrata. Osobe sa oblikom tela koji nosi težinu u predelu stomaka (tip „jabuka“) često imaju veći rizik od dijabetesa zbog problema sa insulinskom rezistencijom. Zbog toga, razumevanje svog tipa tela može vam pomoći da prilagodite ishranu, na primer, ograničavanjem unosa ugljenih hidrata i koncentrišući se na visokokvalitetne proteine i zdrave masti.

Preporučeni planovi ishrane prema tipu tela

  • Ektomorfni: Preporučuje se veći unos ugljenih hidrata, oko 45% dnevnih kalorija, dok bi proteini trebali činiti 35%, a masti 20%. Idealna ishrana uključuje namirnice bogate vlaknima i antioksidansima, kao što su ovsena kaša, voće, povrće, piletina i riba.

  • Mezomorfni: Osobe sa ovim tipom tela treba da podelе kalorije ravnomerno između ugljenih hidrata, proteina i masti, na primer, 33% za svaku grupu. Preporučuje se konzumiranje uravnotežene ishrane sa jajima, voćem, povrćem i piletinom.

  • Endomorfni: Preporučuje se smanjenje unosa ugljenih hidrata (oko 20%) i povećanje proteina i masti (po 40% svakog). Endomorfi treba da se fokusiraju na visokokvalitetne proteine (poput jaja i ribe), te povrće i integralne žitarice u manjoj meri.

Zaključak

Spoznaja svog somatotipa može biti korisna za prilagodbu ishrane i fizičkih aktivnosti kako bi se poboljšalo zdravlje i sprečile bolesti poput dijabetesa. Iako ne postoji savršena dijeta za sve, uravnotežen pristup ishrani, sa naglaskom na kvalitetne proteine, zdrave masti i kontrolisanje unosa ugljenih hidrata, može pomoći u postizanju optimalnog zdravlja. U svakom slučaju, izbalansirana ishrana i redovno vežbanje ostaju ključ za prevenciju i kontrolu dijabetesa.

Recenzija dr Radivoj Mračević