INSULINSKA REZISTENCIJA: KAKO JE LEČITI I UPRAVLJATI NJOME

PREMA IZVORIMA AMERIČKE DIJABETOLOŠKE FEDERACIJE, U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMIŠEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O INSULINSKOJ REZISTENCIJI I NJENOM LEČENJU

Insulinska rezistencija je stanje u kojem telo postaje manje osetljivo na hormon insulin, koji igra ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi. Insulin je hormon koji luči pankreas i omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu iz krvi kako bi je koristile kao izvor energije. Kada telo razvije insulinsku rezistenciju, ćelije postaju otporne na insulina, što znači da pankreas mora da proizvodi više insulina da bi održao normalan nivo glukoze u krvi. Ovo stanje može dovesti do povećanja nivoa šećera u krvi, što vremenom može dovesti do dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i drugih zdravstvenih problema.

Uzroci insulinske rezistencije

Insulinska rezistencija se najčešće javlja zbog nekoliko faktora, uključujući:

  • Prekomerna telesna težina i gojaznost: Prekomerni unos kalorija, posebno iz ugljenih hidrata i masti, može izazvati nagomilavanje masti u telu, posebno u predelu stomaka. Ova visceralna mast, koja okružuje unutrašnje organe, može ometati delovanje insulina.

  • Nedostatak fizičke aktivnosti: Sedentarni način života može smanjiti osetljivost na insulin, jer fizička aktivnost pomaže mišićima da bolje koriste glukozu iz krvi.

  • Genetska predispozicija: Osobe koje imaju porodičnu istoriju dijabetesa tipa 2 ili drugih metaboličkih poremećaja su pod većim rizikom za razvoj insulinske rezistencije.

  • Hormonske promene: Stanja poput policističnih jajnika (PCOS) mogu povećati rizik od insulinske rezistencije.

  • Stres i poremećaji spavanja: Hronični stres i nedostatak sna mogu povećati nivo kortizola, hormona koji utiče na proizvodnju insulina i može doprineti njegovoj rezistenciji.

Simptomi insulinske rezistencije

U početnim fazama, insulinska rezistencija ne izaziva izražene simptome. Međutim, kako se stanje pogoršava, mogu se javiti:

  • Povećanje telesne mase: Osobe sa insulinskom rezistencijom često dobijaju na težini, posebno u predelu stomaka.

  • Povišen nivo šećera u krvi: Osećaj umora, često mokrenje i povećana žeđ mogu ukazivati na povišen nivo šećera u krvi.

  • Tamne mrlje na koži (akantoza nigricans): Ovo je stanje koje izaziva tamne, svilenkaste mrlje na koži, obično u predelu vrata, ispod pazuha ili na laktovima.

  • Povećan krvni pritisak i holesterol: Insulinska rezistencija može dovesti do povišenog krvnog pritiska i lošeg holesterola (LDL), što povećava rizik od srčanih bolesti.

Lečenje i upravljanje insulinskom rezistencijom

Iako insulinska rezistencija može biti izazovna, postoje efikasne strategije za njen tretman i prevenciju daljih komplikacija, uključujući promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i, kada je to potrebno, terapiju lekovima.

1. Promene u ishrani

Uvođenje promena u ishranu ključni je korak u lečenju insulinske rezistencije:

  • Smanjite unos rafinisanih ugljenih hidrata: Namirnice poput belog hleba, testenina i slatkiša brzo podižu nivo šećera u krvi. Bolje je konzumirati integralne žitarice, povrće, voće i mahunarke, koji imaju niži glikemijski indeks.

  • Povećajte unos vlakana: Vlakna pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi. Namirnice bogate vlaknima uključuju povrće, integralne žitarice, orašaste plodove i semenke.

  • Zdrave masti: Uključivanje zdravih masti, kao što su omega-3 masne kiseline (pronađene u masnim ribama, orasima i lanenom semenu), može pomoći u smanjenju upale i poboljšanju funkcije insulina.

  • Kontrola porcija i redovni obroci: Konzumiranje manjih, češćih obroka tokom dana može pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi.

2. Fizička aktivnost

Redovno vežbanje ima pozitivan uticaj na osetljivost na insulin:

  • Aerobne vežbe: Trčanje, brza šetnja, plivanje ili vožnja bicikla mogu poboljšati upotrebu glukoze u telu i smanjiti nivo šećera u krvi.

  • Trening snage: Podizanje tegova ili vežbe sa sopstvenom težinom povećavaju mišićnu masu, što pomaže telu da efikasnije koristi glukozu.

  • Kombinacija vežbi: Idealno je kombinovati aerobne vežbe i trening snage za najbolje rezultate u poboljšanju osetljivosti na insulin.

3. Kontrola stresa i spavanje

  • Upravljanje stresom: Tehnike poput meditacije, dubokog disanja, joge i relaksacije mogu pomoći u smanjenju nivoa stresa, koji negativno utiče na proizvodnju insulina.

  • Kvalitetan san: Spavanje od 7-9 sati svake noći važno je za ravnotežu hormona, uključujući insulin. Nedostatak sna može pogoršati insulinsku rezistenciju.

4. Lekovi

U određenim slučajevima, lekovi mogu biti potrebni kako bi se kontrolisala insulinska rezistencija:

  • Metformin: Lek koji se često koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, metformin može pomoći u poboljšanju osetljivosti na insulin.

  • Inhibitori SGLT2 i GLP-1 agonisti: Ovi lekovi mogu pomoći u smanjenju nivoa šećera u krvi i poboljšanju metaboličkih parametara.

Zaključak

Insulinska rezistencija je ozbiljan metabolički poremećaj koji može dovesti do dijabetesa tipa 2 i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema ako se ne leči. Međutim, uz pravovremene promene u ishrani, redovnu fizičku aktivnost i, u nekim slučajevima, lekove, moguće je uspešno upravljati ovim stanjem i smanjiti rizik od daljih komplikacija. Rano prepoznavanje insulinske rezistencije i promena životnih navika ključni su za očuvanje zdravlja i prevenciju hroničnih bolesti.

Recenzija dr Radivoj Mračević