NA KOJI NAČIN TUGA I TEŠKI ŽIVOTNI DOGAĐAJU MOGU DA DOVEDU DO RAZVOJA OZBILJNIH BOLESTI: SVE KREĆE OD PADA IMUNITETA

PREMA PROF. DR. SLOBODANU APOSTOLSKOM U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMISEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O NAČINU NA KOJI TUGA I TEŠKI ŽIVOTNI DOGAĐAJI DOVODE DO RAZVOJA OZBILJNIH BOLESTI

Autoimune bolesti i introvertne osobe

Autoimune bolesti često se uočavaju kod osoba koje su introvertne, koje potiskuju svoje emocije, ne izražavaju stres i ne govore o svojim teškoćama, već ih potajno gutaju, ističe prof. dr Slobodan Apostolski, neurolog.

Neprijatni životni događaji i imuni sistem

Prema njegovim rečima, neprijatni životni događaji poput smrti voljenih, razvoda, ili materijalnih gubitaka mogu narušiti imunološki sistem i dovesti do teških bolesti. Svaka osoba reaguje različito na stresne situacije, a to je povezano sa imunogenetskim faktorima, koji čine osnovu imunološkog odgovora.

Poremećaji u neuroendokrinoj osovini

Poremećaji u neuroendokrinoj osovini utiču na funkcije imunog sistema, naročito u prepoznavanju sopstvenih tkiva i stranih agenasa. Ovi poremećaji omogućavaju da ćelije sa promenjenim osobinama prežive i da se razmnožavaju, što može dovesti do autoimunih bolesti. Izmenjeni imunološki nadzor može izazvati napad na sopstvene ćelije, čime nastaje autoimuna bolest.

Psihoneuroimunologija i uticaj hormona na imunološki sistem

Psihoneuroimunologija proučava kako promena duševnog stanja putem hipotalamusno-hipofizno-adrenalne osovine utiče na imunološki sistem, a hormoni koje luče endokrine žlezde, kao što su timus i kora nadbubrežnih žlezda, direktno utiču na imunološke ćelije.

Začarani krug poremećaja mentalnih funkcija i imunološkog sistema

Stresne situacije mogu stvoriti začarani krug: poremećaji mentalnih funkcija utiču na rad hipofize i nadbubrežnih žlezda, a sa druge strane, imunološke ćelije mogu negativno uticati na ovaj sistem. Ovaj krug može dovesti do imunoloških poremećaja i autoimunih bolesti.

Miastenija gravis – tipičan primer autoimune bolesti

Miastenija gravis je tipičan primer autoimune bolesti koja nastaje kada organizam proizvodi antitela koja ometaju normalnu funkciju mišića. U ovom slučaju, timus igra ključnu ulogu, jer proizvodi antitela koja se vezuju za receptore na mišićima, blokirajući prenos signala. Ova bolest se može povezati sa psihološkim faktorima, jer neprijatni životni događaji, poput stresa ili gubitaka, često prethode njenom razvoju.

Imunogenetska osnova i razlika u reakcijama na stres

Imunogenetska osnova objašnjava zašto isti stresni događaj ne izaziva istu reakciju kod svih ljudi. Prof. dr Apostolski navodi primer devojke koja je nakon bombardovanja tokom rata u Bosni razvila miasteniju, dok ostali članovi porodice nisu imali zdravstvene probleme. To pokazuje da, osim stresa, imunogenetski faktori igraju značajnu ulogu u razvoju autoimunih bolesti.

Spontano izlečenje autoimunih bolesti

Pored toga, prof. dr Apostolski ističe da autoimune bolesti mogu biti podložne spontanim remisijama. U nekim slučajevima, bez lekova i medicinske intervencije, pacijenti se mogu spontano izlečiti, što potvrđuje uticaj emocionalnih i psiholoških faktora na imunološki sistem. On pominje slučaj mlade devojke koja je verovala da je izlečena kroz emocije i rituale koje je primenila, a koji su imali snažan uticaj na njeno zdravlje.

Miastenija gravis kao sve učestalija neurološka bolest

Miastenija gravis postaje sve učestalija neurološka bolest, koja je u prošlosti bila smatrana teško izlečivom, ali je danas lakša za lečenje zahvaljujući napretku medicine. Međutim, stresne situacije, poput ratova i drugih psiholoških pritisaka, povećavaju učestalost ove bolesti.

Prevencija – jednostavan život kao najbolja zaštita

Za prevenciju autoimunih bolesti, prof. dr Apostolski savetuje da se živi jednostavan život, u kojem se zadovoljavaju biološke potrebe, održavaju zdravi međuljudski odnosi i minimiziraju konflikti. Takođe, važno je ne prećutati probleme koji ugrožavaju fizičko i psihičko zdravlje.

Recenzija dr Radivoj Mračević