INSULINSKA REZISTENCIJA – BOLJKA 21. VEKA: KAKO JE PREPOZNATI I KONTROLISATI

PREMA IZVORIMA ENDOKRINOLOGA DR TIJANE GANGUBIĆ U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMISEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O INSULINSKOJ REZISTENCIJI

Insulinska rezistencija je metabolički poremećaj koji nastaje kada ćelije organizma ne reaguju adekvatno na insulin, što dovodi do povećanog lučenja ovog hormona i, vremenom, do iscrpljivanja pankreasa. Prema rečima endokrinologa dr Tijane Dangubić, važno je naglasiti da je insulinska rezistencija reverzibilna i da može potpuno nestati uz pravilnu ishranu i zdrav način života.

Mehanizam nastanka insulinske rezistencije

Kada unesemo šećer putem hrane, pankreas luči insulin koji omogućava glukozi da uđe u ćelije i pretvori se u energiju. Kod osoba sa insulinskom rezistencijom, ćelije ne reaguju pravilno na insulin, pa pankreas luči sve veće količine ovog hormona kako bi održao normalan nivo šećera u krvi. Ovo stanje, poznato kao hiperinsulinemija, vremenom dovodi do iscrpljivanja pankreasa i povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Insulinska rezistencija i povezana stanja

Ovaj poremećaj često je povezan sa gojaznošću, posebno nakupljanjem masnog tkiva u predelu stomaka, što dodatno utiče na metabolizam lipida i povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja, masne jetre i drugih metaboličkih problema. Takođe, insulinska rezistencija može doprineti razvoju hroničnih inflamacija i određenih malignih bolesti.

Iako se najčešće javlja kod osoba sa viškom telesne mase, insulinsku rezistenciju mogu imati i osobe koje nisu gojazne. Osim ishrane i fizičke neaktivnosti, faktori rizika uključuju genetsku predispoziciju, stres i određene zdravstvene probleme, kao što je sindrom policističnih jajnika.

Dijagnostikovanje i kontrola insulinske rezistencije

Za postavljanje dijagnoze neophodno je uraditi test opterećenja glukozom, koji pokazuje kako organizam reaguje na unos šećera i kako se kreće lučenje insulina tokom vremena.

Prema rečima dr Tijane Dangubić, pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost ključni su faktori u kontroli i preokretanju insulinske rezistencije. Ishrana treba da bude bogata povrćem i ribom, uz umerenu konzumaciju mesa, dok je unos šećera, alkoholnih pića i industrijskih sokova potrebno eliminisati. Čak i unos voća treba kontrolisati, naročito onog bogatog fruktozom. Povremena konzumacija slatkiša može biti dozvoljena, ali samo u izuzetnim situacijama.

Takođe, važno je ograničiti unos prostih ugljenih hidrata i umesto njih birati složene ugljene hidrate iz mahunarki i celih žitarica. Preporučuje se konzumacija namirnica sa niskim glikemijskim indeksom (ispod 55), jer one omogućavaju stabilan nivo šećera u krvi i smanjuju potrebu za povećanim lučenjem insulina.

Fizička aktivnost je jednako važna – preporučuje se svakodnevno kretanje od 20-30 minuta ili najmanje tri puta nedeljno po sat vremena. Brzo hodanje, plivanje i vožnja bicikla odlični su načini za poboljšanje insulinske osetljivosti i očuvanje zdravlja pankreasa.

Pravilna ishrana i redovno vežbanje mogu značajno poboljšati stanje i sprečiti dalji razvoj metaboličkih poremećaja, čime se smanjuje rizik od dijabetesa i drugih ozbiljnih bolesti.

Recenzija dr Radivoj Mračević