DIJABETES I CIRKADIJALNI RITAM: KAKO UNUTRAŠNJI SAT UTIČE NA NIVO ŠEĆERA U KRVI?
PREMA HARVARD STUDIJI U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMISEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O DIJABETESU I CIRKADIJALNOM RITMU, KAKO UTIČE UNUTRAŠNJI SAT NA NIVO ŠEĆERA U KRVI
Šta ako vam kažemo da nije samo važno šta jedete, već i kada jedete?
Naučna istraživanja sve više ukazuju na to da naš unutrašnji biološki sat – cirkadijalni ritam – igra ključnu ulogu u regulaciji šećera u krvi. Način na koji telo prerađuje hranu zavisi od doba dana, a nepravilni obrasci spavanja, kasni obroci i neredovni obroci mogu ozbiljno narušiti insulinsku osetljivost i povećati rizik od komplikacija dijabetesa.
Kako funkcioniše naš unutrašnji sat?
Cirkadijalni ritam reguliše brojne fiziološke procese u telu, uključujući lučenje hormona, varenje i metabolizam glukoze. Ovaj unutrašnji sat sinhronizovan je sa prirodnim svetlom i ima veliki uticaj na način na koji telo koristi energiju.
Prema istraživanju objavljenom u časopisu Cell Metabolism (2024), insulinska osetljivost varira tokom dana, pri čemu je najviša ujutru i postepeno opada kako se približava noć. To znači da telo efikasnije prerađuje ugljene hidrate ujutru nego uveče, što može imati značajne posledice na ishranu osoba sa dijabetesom.
Kako poremećen ritam utiče na dijabetes?
Studija sprovedena na Harvardu (The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism, 2024) pokazala je da osobe koje jedu kasno uveče imaju povećan nivo glukoze u krvi i smanjenu osetljivost na insulin u poređenju sa onima koje večeraju ranije u toku dana. Ovo je naročito izraženo kod osoba sa dijabetesom tipa 2, kod kojih kasni obroci mogu doprineti hiperglikemiji i povećanom riziku od komplikacija.
Narušen cirkadijalni ritam može izazvati:
Insulinsku rezistenciju – Telo teže koristi insulin u večernjim satima, što može dovesti do viših vrednosti šećera u krvi.
Povećan rizik od gojaznosti – Loš ritam spavanja i kasni obroci često vode prejedanju i sklonosti ka nezdravim namirnicama.
Hronični upalni procesi – Poremećen ritam može doprineti zapaljenskim procesima u telu, što je faktor rizika za komplikacije dijabetesa.
Kako prilagoditi obroke svom unutrašnjem satu?
1. Doručkujte u prvih sat vremena nakon buđenja
Studije pokazuju da osobe koje redovno doručkuju imaju bolju kontrolu glikemije u odnosu na one koje preskaču ovaj obrok.
2. Glavni obrok neka bude u prvoj polovini dana
Metabolizam je najefikasniji između 10 i 14 časova, kada je insulinska osetljivost na vrhuncu.
3. Izbegavajte kasne večere i grickalice noću
Najbolje je večerati najkasnije do 19 časova, kako bi telo imalo vremena da obradi hranu pre spavanja.
4. Poboljšajte kvalitet sna
Nedostatak sna može povećati nivo hormona stresa (kortizola), koji negativno utiče na šećer u krvi. Ciljajte na 7–9 sati kvalitetnog sna svake noći.
Zaključak: Vreme je važno koliko i vrsta hrane!
Tradicionalne preporuke za ishranu kod dijabetesa često se fokusiraju na unos ugljenih hidrata, ali nove studije pokazuju da je podjednako važno pravilno tempiranje obroka u skladu sa cirkadijalnim ritmom. Prilagođavanjem obroka unutrašnjem satu, osobe sa dijabetesom mogu poboljšati kontrolu glikemije, smanjiti rizik od komplikacija i poboljšati celokupno zdravlje.
Podaci iz istraživanja jasno pokazuju da pravilno vreme obroka može biti moćan alat u borbi protiv dijabetesa. Zato, ne samo da pazite šta jedete – već i kada jedete!
Recenzija dr Radivoj Mračević
