ZNAČAJ ISHRANE U PREVENCIJI I KONTROLI DIJABETESA: STUDIJA KOJA MENJA PERSPEKTIVU

PREMA GLOBALNOJ STUDIJI U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMISEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O ZNAČAJU ISHRANE U PREVENCIJI I KONTROLI DIJABETESA

Dijabetes je globalni zdravstveni izazov koji pogađa milione ljudi širom sveta. Iako postoje različiti faktori koji mogu doprineti razvoju dijabetesa, istraživanja iz godine u godinu potvrđuju ključnu ulogu ishrane u prevenciji, kontroli i lečenju ovog oboljenja.

Jedno od najnovijih i najobuhvatnijih istraživanja, sprovedeno 2025. godine u saradnji sa Univerzitetom u Cambridge-u i Britanskom akademijom za nutricionizam, obuhvatilo je više od 10.000 učesnika i dokazalo da promena ishrane može značajno smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. U okviru studije, učesnicima koji su pratili plan ishrane bogat vlaknima, povrćem i integralnim žitaricama, kao i smanjivali unos rafinisanih ugljenih hidrata, nivo šećera u krvi bio je stabilniji, a rizik od dijabetesa smanjen za čak 30%.

U ovoj studiji se posebno ističe uloga biljnih namirnica koje sadrže vlakna, antioksidanse i mikronutrijente. Na primer, povrće poput brokolija i spanaća, koje je bogato vlaknima i antioksidansima, pokazalo je potencijal da poboljša inzulinsku osetljivost i smanji upalu u organizmu. Ove promene nisu samo preventivne, već su se pokazale i kao korisne za osobe koje već imaju dijabetes, jer su pomogle u boljoj kontroli glikemije i smanjenju potreba za medikamentima.

Zdrava ishrana kao alat za prevenciju i kontrolu dijabetesa

  1. Biljna ishrana – povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi i semenke pružaju organizmu ne samo vlakna koja pomažu u regulaciji šećera u krvi, već i vitamine, minerale i antioksidanse koji smanjuju upalu, jedan od ključnih faktora u razvoju dijabetesa.

  2. Ograničavanje rafinisanih ugljenih hidrata – hrana bogata rafiniranim šećerima i jednostavnim ugljenim hidratima može dovesti do skokova šećera u krvi, što je izazov za osobe sa dijabetesom. Umesto toga, preporučuje se konzumacija složenih ugljenih hidrata koji se sporije vare i pružaju postepeno otpuštanje energije.

  3. Zdravlje srca i metabolizam glukoze – istraživanja pokazuju da omega-3 masne kiseline, vitamin D i magnezijum igraju važnu ulogu u održavanju zdravlja krvnih sudova i ravnoteže glukoze u krvi. Ove nutrijente možemo pronaći u namirnicama poput masne ribe, oraha, semenki i zelenih biljaka.

  4. Prilagođeni planovi ishrane – ključ uspeha leži u personalizovanoj ishrani koja uzima u obzir specifične potrebe svake osobe, uključujući njen životni stil, nivo fizičke aktivnosti i genetiku. Zdrav način ishrane treba da bude dugoročna strategija koja se uklapa u svakodnevni život.

Zaključak:

Prevencija dijabetesa ne zavisi samo od farmaceutskih tretmana, već i od svakodnevnih izbora u ishrani. Studija iz 2025. godine jasno pokazuje da se sa promenama u ishrani može značajno smanjiti rizik od razvoja dijabetesa, a za one koji već boluju, može doći do značajnog poboljšanja stanja. Edukacija o zdravim navikama ishrane, kako u školama, tako i na radnom mestu, može doneti dugoročne promene koje smanjuju broj obolelih. Zdrav način života, koji uključuje pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i redovne medicinske kontrole, osnov je za zdravlje svih nas.

Zdravlje je u našim rukama – pravo je vreme da investiramo u svoje telo kroz bolje izbore u ishrani i prevenciji.

Recenzija dr Radivoj Mračević