Revolucionarna istraživanja predstavljena na United European Gastroenterology week 2024. otkrivaju novu strategiju lečenja dijabetesa tipa 2 koja bi mogla značajno da smanji ili čak eliminiše potrebu za insulinskom terapijom.
Zavisnost od insulina kod dijabetesa tipa 2 može da eliminiše nova procedura u kombinaciji sa semaglutidom, saopštila je organizacija United European Gastroenterology. Revolucionarna istraživanja predstavljena na United European Gastroenterology week 2024. otkrivaju novu strategiju lečenja dijabetesa tipa 2 koja bi mogla značajno da smanji ili čak eliminiše potrebu za insulinskom terapijom.
Kombinacija ReCET procedure i semaglutid leka
Ovaj inovativni pristup, koji kombinuje novu proceduru poznatu kao ReCET (Re-Cellularization via Electroporation Therapy) sa semaglutidom, rezultirao je eliminacijom insulinske terapije za 86 odsto pacijenata. Semaglutid je antidijabetički lek koji se koristi za lečenje dijabetesa tipa 2 i lek protiv gojaznosti, koji se koristi za dugoročno kontrolisanje težine. Može se davati subkutanom injekcijom ili oralno.
Globalno, dijabetesa tipa 2 pogađa 422 miliona ljudi, a gojaznost je prepoznata kao značajan faktor rizika. Insulinska terapija koristi se za kontrolisanje nivoa šećera u krvi kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2, ali – može da dovede do neželjenih efekata kao što je povećanje telesne težine i dodatno iskomplikuje kontrolu dijabetesa. Upravo to je ukazalo da postoji potreba za alternativnim strategijama lečenja.
Zavisnost od insulina prestala nakon 6, odnosno 12 meseci terapije
Prva studija na ljudima obuhvatila je 14 učesnika starosti od 28 do 75 godina, sa indeksima telesne mase u rasponu od 24 do 40 kg. Svaki učesnik je podvrgnut ReCET proceduri pod dubokom sedacijom, tretmanu namenjenom poboljšanju osetljivosti tela na sopstveni insulin. Nakon procedure, učesnici su se pridržavali dvonedeljne izokalorične tečne dijete, nakon čega je semaglutid postepeno titrirao (uobičajen laboratorijski metod za kvantitativnu hemijsku analizu koji se koristi za određivanje nepoznate koncentracije poznatog analita) do 1 mg/nedeljno.
Zanimljivo je da tokom šestomesečnog i 12-mesečnog praćenja, 86 procenata učesnika (12 od 14) više nije zahtevalo terapiju insulinom, a ovaj uspeh se nastavio tokom praćenja u naredne dve godine. U ovim slučajevima, svi pacijenti su održavali kontrolu glikemije, pri čemu je nivo HbA1c ostao ispod 7,5 odsto.