U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, informišemo i edukujemo javnost o vremenski ograničenoj ishrani.
Vremenski ograničena ishrana podrazumeva da osoba sa dijabetesom tipa 2 treba da jede u intervalu od 10 do 19 časova, a ostale sate trebalo bi da „posti“ kako bi se uticalo na nivo šećera u krvi
Za dijabetes tipa 2 važno je da se ljudi fokusiraju na vreme kada jedu, a ne na ono šta jedu, jer takav odnos prema bolesti može da im pomogne da lakše kontrolišu nivo šećera u krvi, kažu stručnjaci. Dijabetes tipa 2 je hronično stanje koje karakteriše visok nivo glukoze (šećera) u krvi, koji nosi ozbiljne zdravstvene rizike. Komplikacije podrazumevaju srčane bolesti, otkazivanje bubrega i probleme sa vidom.
Šta je vremenski ograničena ishrana?
Pored fizičke aktivnosti i lekova, ishrana je važan način na koji ljudi sa dijabetesom tipa 2 mogu da kontrolišu nivo glukoze u krvi. Ali, iako se zna da individualni, profesionalni saveti o ishrani poboljšavaju nivo glukoze u krvi, oni ipak mogu da budu složeni i nisu uvek svima dostupni.
Nova studija naučnika sa Australian Catholic University (ACU) iz Melburna bavila se uticajem vremenski ograničene ishrane, fokusirajući se na to kada čovek jede, a ne šta ili koliko konzumira.
Vremenski ograničena ishrana, poznata i kao dijeta 16:8, postala je popularna oko 2015. Studije su od tada pokazale da je, osim za gubitak kilograma, ovakva ishrana takođe efikasan način za ljude sa dijabetesom tipa 2 da kontrolišu nivo glukoze u krvi. Ovakav način ishrane podrazumeva da osoba sa dijabetesom tipa 2 treba da jede u vremenskom intervalu od 10 do 19 časova, a ostale sate trebalo bi da „posti“. Ovakav pristup može prirodno da dovede do toga da osoba manje jede pa otud je i poznata kao ishrana koja skida kilograme.
Zbog reakcije insulina, dijabetes tipa 2 bolje se kontroliše ako je skraćeno vreme između obroka
Omogućavanje svom telu da se „odmori“ od stalnog varenja hrane na ovaj način pomaže u usklađivanju ishrane sa prirodnim cirkadijalnim ritmovima. To takođe može da pomogne u regulisanju metabolizma i poboljšanju opšteg zdravlja. Za ljude sa dijabetesom tipa 2, ovakva ishrana može da ima određene prednosti jer oni često ujutro imaju najveći nivo glukoze u krvi. Odlaganje doručka do sredine jutra, na primer, znači da postoji vreme za fizičku aktivnost kako bi se smanjio nivo glukoze i telo pripremilo za prvi obrok.
Istraživači sa Australian Catholic University objašnjavaju kako su stigli dovde.
– Sproveli smo početnu studiju 2018. da vidimo da li je ishranu ograničenu vremenom moguće primeniti za ljude sa dijabetesom tipa 2. Otkrili smo da su učesnici lako mogli da se pridržavaju ovog obrasca ishrane tokom četiri nedelje, u proseku 5 dana u nedelji. Važno je da su takođe imali uredniji nivo glukoze u krvi. Naše prethodno istraživanje ukazuje da skraćeno vreme između obroka može da ima važnu ulogu za hormon insulin, odnosno kako insulin u tom intervalu može da smanji koncentraciju glukoze – objašnjavaju dr Evelyn Parr i dr Brooke Devlin sa Australian Catholic University.
Druge studije potvrdile su ove nalaze, koje su takođe pokazale značajna poboljšanja u HbA1c – markeru krvi koji predstavlja koncentraciju glukoze u krvi u proseku za tri meseca. To je primarni klinički alat koji se koristi za dijabetes.
Posmatrana grupa od 52 osobe koje imaju dijabetes tipa 2
U našoj novoj studiji, uporedili smo vremenski ograničenu ishranu direktno sa savetima akreditovanog dijetetičara, kako bismo testirali da li su rezultati slični tokom 6 meseci. Regrutovali smo 52 osobe sa dijabetesom tipa 2, koje su trenutno lečile dijabetes sa do dva oralna leka. Među njima je bilo 22 žene i 30 muškaraca, starosti između 35 i 65 godina. Učesnici su nasumično podeljeni u dve grupe: normalna ishrana i vremenski ograničena ishrana. U obe grupe, učesnici su dobili četiri konsultacije u prva četiri meseca. Tokom naredna dva meseca oni su sami, bez konsultacija, kontrolisali svoju ishranu, a mi smo nastavili da merimo uticaj na glukozu u krvi – objašnjavaju postupak istraživanja dr Evelyn Parr i dr Brooke Devlin.
U grupi koja se normalno hranila, konsultacije su se fokusirale na promenu njihove ishrane radi kontrole glukoze u krvi, uključujući poboljšanje kvaliteta ishrane (na primer, jedenje više povrća i ograničavanje alkohola). U grupi za ograničenu ishranu, saveti su se fokusirali na to kako ograničiti jelo na devetočasovni vremenski okvir između 10 i 19 sati. Tokom 6 meseci, meren je nivo glukoze u krvi svakog učesnika, svaka dva meseca uz pomoć HbA1c testa. Svake dve nedelje istraživači su takođe ispitivali učesnike o njihovom iskustvu promene u ishrani (šta ili kada su jeli).
Smanjen nivo glukoze u krvi kod svih učesnika
Istraživači sa Australian Catholic University otkrili su da je vremenski ograničena ishrana bila podjednako efikasna, kao i ishrana praćena savetima nutricioniste. Obe grupe su imale smanjen nivo glukoze u krvi, a najveća poboljšanja desila su se nakon prva dva meseca. Iako to nije bio cilj studije, neki učesnici, u obe grupe, takođe su izgubili na težini od 5 do 10 kg.
Kada su ispitivani, učesnici u grupi sa ograničenom ishranom rekli su da su se dobro prilagodili i da su bili u stanju da prate okvir ograničene ishrane.
– Mnogi su nam rekli da imaju podršku porodice i da su uživali u ranijim zajedničkim obrocima. Neki su takođe otkrili da bolje spavaju. Posle dva meseca, ljudi u grupi sa vremenskim ograničenjima tražili su više saveta o ishrani kako bi dodatno poboljšali svoje zdravlje. Uprkos sličnim zdravstvenim ishodima, vremenski ograničena ishrana izgleda da je jednostavniji početni pristup od unošenja složenih promena u ishrani – ocenile su naučnice sa Australian Catholic University.
Da li je vremenski ograničena ishrana dostižna?
Glavne prepreke poštovanja vremenski ograničene ishrane su društvene prilike, briga o drugima i radni raspored, jer ovi faktori mogu da utiču, spreče ljude da jedu unutar zadatog vremenskog okvira. Međutim, vremenski ograničena ishrana ima mnogo prednosti jer fokusira se na to kada jesti i to je glavna promena u ishrani. To može da učini vremenski ograničenu ishranu jednostvnijom za ljude iz šireg spektra socio-kulturnih pozadina, jer vrsta hrane koju jedu ne mora da se menja, već samo vreme.
Na primer, mnogi ljudi nemaju pristup individualizovanijoj podršci dijetetičara i dobijaju savete o ishrani od svog lekara opšte prakse. To čini vremenski ograničenu ishranu alternativnom i podjednako efikasnom strategijom za ljude sa dijabetesom tipa 2.
Uglavnom, ljudi sa dijabetesom tipa 2 trebalo bi da pokušaju da se pridržavaju smernica za ishranu i daju prednost povrću, voću, integralnim žitaricama, nemasnom mesu i zdravim mastima.