U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMISEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O DVA STANJA KOJA VODE U ŠEĆERNU BOLEST.
Predijabetes se definiše kao povećana vrednost glukoze u krvi koja se još ne može klasifikovati kao dijabetes. U takva stanja spadaju i insulinska rezistencija, kao i intolerancija na glukozu. Dr Meri Kulić objašnjava kako se dolazi do dijagnoze i šta nakon nje.
Predijabetes je rastući problem koji pogađa sve zemlje sveta. Podaci govore da danas u svetu 500 miliona ljudi boluje od predijabetesa, od toga najveći broj su mlađe osobe sa nezdravim životnim navikama.
Kako se otkriva predijabetes
Da bi se znalo da li je reč o predijabetesu, potrebno je uraditi krvnu sliku i proveriti nivo glukoze. To su sledeća stanja:
-
povišena glikemija naste (uzimanje uzorka krvi na prazan stomak) 6.1 – 6.9
-
smanjena tolerancija glukoze 7,8 -11.1
– Predijabetes i insulinska rezistencija nastaju kao posledica nepravilne ishrane, zatim zbog manjka fizičke aktivnosti, a takođe i nasleđe ima svoju ulogu u nastanku dijabetesa – priča dr Meri Kulić, specijalista opšte medicine i načelnica službe opšte medicine Doma zdravlja Pančevo.
Ona objašnjava kako prepoznati da je telo u stanju pred šećernu bolest, koji su prvi znaci ali i koraci ka daljem lečenju i tretiranju ovog stanja koje može da preraste u dijabetes.
Povišeni trigliceridi i insulinska rezistencija
– Insulinska rezistencija je stanje poremećenog metabolizma kada je u krvi povišen insulin. Takođe može biti i povišena glukoza što je i najčešći slučaj. Insulinska rezistencija može se definisati kao jedan od oblika predijabetesa – kaže dr Meri Kulić.
Ona pojašnjava da je insulinska rezistencija povezana sa pojavom gojaznosti.
– Insulinska rezistencija povezana je sa povišenim vrednostima triglicerida u krvi, sa hipertenzijom, razvojem steatoze jetre, ateroskleroze, kardiovaskularnim bolestima, kao i otežanim ostvarivanjem potomstva kod žena – navodi doktorka.
Specijalista objašnjava i zbog čega dolazi do ovog stanja i šta ono prouzrokuje.
– Insulin je hormon proizvod pankreasa – ima zadatak da, vezujući se za insulinske receptore na površini mišićnih i masnih ćelija, obezbedi pravilno preuzimanje glukoze iz krvotoka. Hrana koju konzumiramo najveći je izvor neophodne glukoze, te pankreas (gušterača) luči insulin pri svakom obroku – napominje.
Posle varenja, šećer ulazi u krvotok i tu se primećuju prvi znaci da nešto nije kako treba.
– Odatle se transportuje u ćelije isključivo u prisustvu insulina. Ukoliko je taj proces normalan, to jest onda kad insulin deluje na pravilan način, smanjuje se i količina šećera u krvotoku; uporedo sa opadanjem nivoa šećera u krvi, smanjuje se i izlučivanje insulina iz pankreasa – pojašnjava.
Intolerancija na glukozu
Međutim, u predijabetesu, spomenuti proces je poremećen.
– Ako je nivo šećera u krvi stalno povišen, i nivo insulina u krvi je dugotrajno visok; to ima za rezultat neprestano stimulisanje insulinskih receptora ćelija, što vremenom, dovodi do smanjenja broja insulinskih receptora ili do njihove smanjene osetljivosti (rezistencije). Dok god je pankreas u stanju da proizvodi dovoljno insulina kako bi prevazišao ovu rezistenciju, nivo glikemije (šećera u krvi) je normalan. Ali, kad se iscrpe pankreasne rezerve, nivo glikemije počinje da raste, i nastaje sledeći stadijum predijabetesa – intolerancija na glukozu – opominje dr Kulić.
Insulinska rezistencija i intolerancija na glukozu nisu isto stanje.
– Za razliku od insulinske rezistencije, u intoleranciji na glukozu postoji povišena vrednost jutarnje glikemije, ali je značajno da ni to još ne zadovoljava sve kriterijume za dijagnostikovanje dijabetesa – napominje dr Meri Kulić.
Ona ističe da se predijabetes i insulinska rezistencija dijagnostikuju laboratorijski. Te da simptomi mogu biti nespecifični, ali može da se desi i da potpuno izostanu.
Simptomi predijabetesa:
-
umor
-
pojačana glad
-
pojačana žeđ
-
učestalo mokrenje
Može li se predijabetes izlečiti
Prema rečima dr Meri Kulić, lečenje oba ova stanja podrazumeva specifičan higijensko -dijetetski režim života, neizostavnu promenu životnih navika.
– Pre svega promene u ishrani, pojačanje fizičke aktivnosti, u nekim slučajevima i lekove. Sve ove mere imaju za cilj da što duže odlože razvoj dijabetesa, a nekad mogu dovesti i do potpune regulacije poremećaja u metabolizmu glukoze – zaključuje dr Meri Kulić.