U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMISEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O OBOLEVANJU ŠTITASTE ŽLEZDE ZBOG VIRUSA.

Kod velikog broja žena, ali ne tako retko i kod muškaraca, tokom života dolazi do stvaranja promene u štitastoj žlezdi.

Promene uzrokuju poremećaj u njenom radu i poremećaj u njenoj strukturi (građi). Ove dve vrste poremećaja često idu zajedno, ali se neke promene u strukturi štitaste žlezde mogu javiti a da funkcija štitaste žlezde nije narušena.

U intervjuu za „Novosti“ docent dr Mirjana Stojković, endokronolog Univerzitetkog kliničkog centra Srbije, kaže da su najčešće strukturne promene u štitastoj žlezdi čvorići (nodusi) koji se javljaju uz normalno preostalo tkivo štitaste žlezde, ali se pored njih često javljaju i promene koje mogu da zahvate čitavu štitastu žlezdu:

– Kada je zahvaćena čitava štitnjača, govorimo o difuznim promenama. Postoje i strukturne promene koje mogu zahvatiti samo deo štitaste žlezde. Takođe, i u ovako izmenjenoj štitastoj žlezdi mogu nastati i nodusi.

Zašto ove promene nastaju?

– Promene u strukturi štitaste žlezde su posledica različitih procesa. Najčešće su u pitanju tiroiditisi, zapaljenja štitaste žlezde koja po svom toku mogu da budu dugotrajna, kao što su hronični tiroiditisi ili brža, kao što je slučaj u subakutnom tiroiditisu. Najčešći razlog hroničnog tiroiditisa je autoimunski tiroiditis, poznat i kao Hašimotovo oboljenje.

dr Mirjana Stojković

Da li je struma štitaste žlezde strukturna promena?

– Jeste. Praktično svako uvećanje štitaste žlezde zovemo strumom, bilo da se radi o uvećanju cele žlezde ili je uvećanje posledica pojave jednog ili više nodusa. U celini uvećanu štitastu žlezdu zovemo difuzna struma. To je bezbolno uvećanje štitaste žlezde, koje je ranije bilo daleko češće, a nastajalo je kao posledica nedovoljne količine joda u hrani koji je neophodan za sintezu tiroidnih hormona. U takvim situacijama, štitasta žlezda raste da bi pokušala da obezbedi dovoljnu produkciju hormona. U današnje vreme, u razvijenim delovima sveta nema nedostatka joda, jer se so jodira tako da se ovakve strume ne sreću. Ovakva štitasta žlezda je uočljivo uvećana (struma, gušavost), bolno je neosetljiva, a ultrazvučno izgleda kao normalna žlezda većih dimenzija. I Hašimoto tiroiditis se najčešće u početku prezentuje kao difuzna struma.

 Koliko je opasna struma štitaste žlezde?

– Značaj po zdravlje kod pacijenata sa strumom difuznih promena štitaste žlezde leži najpre u njenom položaju. U najvećem broju slučajeva uvećanje štitaste žlezde je malo i pacijenti nemaju tegobe. Ali, kod jednog broja pacijenata žlezda može značajno da poraste. Budući da difuzne promene često idu sa uvećanjem štitaste žlezde, ona može da vrši pritisak na okolne strukture, grkljan, jednjak, krvne sudove i da dovede do otežanog disanja, gutanja, promuklosti.

 Kada bi trebalo ispitivati samo hormone koje luči štitnjača, a kada i antitela?

– Ukoliko zbog simptoma koje pacijent navodi posumnjamo na poremećaj rada štitaste žlezde, inicijalno se određuju samo hormoni, najčešće fT4 i TSH. Ako su oni uredni, nema potrebe da se uzimaju antitela. Antitela se uzimaju ako postoji poremećaj funkcije štitaste žlezde, a u cilju diferencijalne dijagnoze poremećaja. Rutinsko određivanje antitela u inicijalnom pregledu uz uredne hormone, dovodi do nepotrebne zabrinutosti pacijenta i čestih nepotrebnih kontrola. Takođe, kada se jednom ustanove značajno visoka tiroid-specifična antitela uz ultrazvučni nalaz koji odgovara hroničnom tiroiditisu, može se postaviti dijagnoza Hašimoto tiroiditisa, čime je svrha antitela iscrpljena. Kada je dijagnoza postavljena, dalje kontrolisanje antitela nije potrebno i nema smisla.

 Kakve još promene postoje?

– Pored promena koje zahvataju celu štitastu žlezdu, postoje i promene koje mogu inicijalno da zahvate deo štitaste žlezde, a da se kasnije prošire i na ostatak, kao što je slučaj u subakutnom tiroiditisu. Promene nastaju najčešće kao posledica neke virusne infekcije praćene povišenom temperaturom i znakovima zapaljenja u rezultatima krvi (povišen CRP). U ovakvim situacijama, najčešće nekoliko dana pa čak i do nekoliko nedelja nakon virusne infekcije, može se javiti intenzivan bol u prednjem delu vrata, u regionu štitaste žlezde, koji zrači u uši, vilicu, vrat. Bol je nekada izrazito jak da pacijenti imaju problem i sa gutanjem i sa pokretanjem glave, a rezultat je zapaljenskog procesa u štitastoj žlezdi. Nekada ovaj proces počne u jednom režnju štitaste žlezde, pa se zatim proširi na celu, a nekada postepeno umine u jednom režnju, a bukne u drugom.

Da li su ove promene uzrokovane virusom bolne?

– Štitasta žlezda je u regionu u kom je zahvaćena virusom tvrda i izrazito bolna na dodir. Ovakvi tiroiditisi dovode najčešće do promene u hormonskom statusu, koja ima trofazan tok. Kao posledica destrukcije tkiva tokom zapaljenja, u prvoj fazi dolazi do oslobađanja tiroidnih hormona u krv, kada se registruje njihova povišena količina uz nizak TSH. Pacijenti u ovoj fazi mogu da imaju simptome kao što su lupanje srca, nervoza, preznojavanje. U daljem toku, sa smirivanjem procesa, žlezda prolazi kroz fazu smanjenog rada, jer je bila pod zapaljenjem i smanjeno sintetiše hormona, i u ovoj fazi može doći do pada tiroidnih hormona u krvi (fT4, T4), uz porast TSH (stanje suprotno prvoj fazi). Budući da je ova faza prolazna, pacijenti u ovom periodu najčešće nemaju simptome. Treća faza se karakteriše oporavkom funkcije štitaste žlezde kada se hormonski status normalizuje.

Znači, te virusne upale tiroide su prolazne?

– U zavisnosti od opsežnosti i jačine zapaljenja, kod jednog broja pacijenata destrukcija štitaste žlezde može biti toliko izražena da ne može da dođe do oporavka tiroidne funkcije, već ovi pacijenti ostaju sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde koja zahteva supstitucionu terapiju. Ultrazvučne promene u ovom subakutnom tiroiditisu, u prvoj fazi odgovaraju destrukciji tiroidnog tkiva i mogu da izgledaju veoma impresivno pa se dešava da se pacijenti upute pravo kod hirurga pod sumnjom na maligni proces bez upućivanja endokinologu i da pacijenti budu bezrazložno operisani.

Kako sprečiti ovu grešku?

– Jako je važno da se, ukoliko se na ultrazvuku uoče bilo kakve promene, konsultuje endokrinolog. Ultrazvučne promene kao posledica subakutnog tiroiditisa mogu potpuno da se povuku i da štitasta žlezda kasnije izgleda uredno, ili, u slučaju veće destrukcije nekih delova tkiva, mogu ostati mestimične ožiljne promene. Ceo proces do potpunog oporavka funkcije štitaste žlezde obično traje nekoliko meseci.

Jesu li promene na štitastoj žlezdi vidljive i golim okom?

– Difuzno uvećana štitasta žlezda, u zavisnosti od njene veličine, najčešće može da se vidi na prednjoj strani vrata. Veći nodusi takođe mogu da budu vidljivi golim okom.

Koliko često bi pacijent kome su otkrivene strukturne promene na štitastoj žlezdi trebalo da radi ultrazvučni pregled?

– Opisane difuzne promene štitaste žlezde nije potrebno ultrazvučno pratiti, ako se postavi dijagnoza. Kod difuzne strume uzrokovane nedostatkom joda, sa nadoknadom joda dolazi i do vraćanja štitaste žlezde u normalne dimenzije. Hašimoto tiroiditis je dugotrajan proces koji na kraju dovodi do ožiljavanja štitaste žlezde i, ukoliko nema i nodusa u štitastoj žlezdi, promene uzrokovane Hašimoto tiroiditisom nije potrebno ultrazvučno pratiti, već samo pratiti hormone štitaste žlezde.

Kada bi svako, bez obzira na to da li ima neke tegobe ili ne, trebalo da uradi UZ štitaste žlezde?

– Rutinski ultrazvuk kod osoba bez tegoba ne preporučuje nijedan vodič koji se bavi oboljenjima štitaste žlezde, ali se on često radi samoinicijativno ili u sklopu sistematskih pregleda kada se otkrivaju najčešće mali nodusi u štitastoj žlezdi ili lako nehomogena struktura štitaste žlezde, nalazi koji su najčešće bez kliničkog značaja i bespotrebno brinu pacijenta i dovode do nepotrebnih kontrolnih pregleda. Opipavanjem štitaste žlezde lekar može da ukaže na sumnju da se desila neka promena u strukturi štitaste žlezde, bilo pojava nodusa, ili promena u konzistenciji žlezde, kada lekar može da savetuje da se uradi ultrazvuk. U ovim situacijama porodična anamneza može biti od koristi.

Može li štitasta žlezda da oboli a da na njoj nema vidljivih promena? 

– Ako se misli na izostanak vidljivih promena golim okom, onda je odgovor da, zbog toga što poremećaj funkcije štitaste žlezde i u pravcu povećanog i u pravcu smanjenog rada može da se desi u žlezdi koja je uobičajene veličine i samim tim bez promena vidljvih golim okom. Ipak, u tim slučajevima postoji tipičan ultrazvučni nalaz. Mali nodusi takođe nisu vidljivi golim okom.