KAKO NA VREME PREPOZNATI SIMPTOME I ZNAKE ŠEĆERNE BOLESTI
U CILJU OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, INFORMISEMO I EDUKUJEMO JAVNOST O RANIM PREPOZNAVANJIMA SIMPTOPA ŠEĆERNE BOLESTI.
Važno je pravovremeno dijagnostikovati simptome dijabetesa i započeti individualizovanu terapiju
Zdrava ishrana i fizička aktivnost su ključni faktori u prevenciji šećerne bolesti
Šećerna bolest (Diabetes mellitus DM) danas predstavlja značajan medicinski, ali i socijalni problem, te sve više obuhvata razmere epidemije – najveće hronične nezarazne bolesti na svetu.
Po najnovijim podacima, broj obolelih od ove bolesti iznosi 537 miliona, što znači da svaki deseti čovek na planeti ima dijabetes. Smatra se da će broj obolelih od diabetes mellitusa porasti na 643 miliona u 2030. godini, odnosno na 783 miliona u 2045. godini, ukoliko se nešto hitno ne preduzme. Da se radi o teškoj bolesti govori i podatak – na svakih 5 sekundi u svetu desi se jedan smrtni slučaj uzrokovan šećernom bolešću, kaže u autorskom tekstu docent dr Marina Anđelić Jelić iz Kliničkog odeljenja za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničko bolničkog centra „Zvezdara“.
U Srbiji se, na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje ″Dr Milan Jovanović Batut“ smatra da 770.000 ljudi ima dijabetes mellitus, a gotovo trećina pacijenata ima jednu ili više kasnih komplikacija u trenutku postavljanja dijagnoze dijabetesa. Na osnovu istih podataka, zna se da u Srbiji godišnje premine oko 3.000 osoba od posledica dijabetesa, što našu zemlju svrstava u zemlje sa visokim stopama smrtnosti od dijabetesa.
Najvažnije je ne kasniti sa dijagnozom.
Nažalost, procena je da jedna od dve odrasle osobe živi sa nedijagnostikovanom šećernom bolešću. Skoro 90 odsto osoba sa nedijagnostikovanim dijabetesom živi u slabije razvijenim zemljama.
Koji su najčešći simptomi šećerne bolesti?
Ukoliko osetite simptome kao što su sušenje usta, pojačana žeđ, često mokrenje, noćno mokrenje, malaksalost, umor, pospanost, ukoliko gubite u kilaži – obavezno se javite svom izabranom lekaru. Lekar će indikovati dalje ispitivanje i laboratorijske analize kao što su merenje glikemije (vrednost šećera u krvi) našte, merenje glikemije 2 sata posle jela. Ukoliko je neophodno uradiće se i test opterećenja glukozom. Ono što je obavezno uraditi je HbA1c, glikozilirani hemoglobin, parametar iz krvi koja nam govori o prosečnoj vrednosti šećera u krvi u poslednja tri meseca.
Ukoliko se utvrdi da je:
vrednost šećera u krvi, ujutru, na prazan stomak, ≥ 7mmol/l ili
vrednost šećera u krvi dva sata nakon jela ≥11,1mmol/l ili
nasumično izmerena vrednost šećera u krvi ≥11,1mmol/l
vrednost HbA1C ≥6,5%
lekar može da postavi dijagnozu šećerne bolesti.
Vaš izabrani lekar će postaviti dijagnozu diabetes mellitusa i uputiti vas – u Savetovalište za dijabetes u nadležnom Domu zdravlja ili endokrinologu.
Lečenje dijabetesa
Terapijske opcije koje danas imamo su veoma raznovrsne i uspešne. Osnovasavremene dijabetologije danas je individualizovana terapija, što znači da mora biti krojena po meri svakog pacijenta ponaosob, ali i rezultat dogovora pacijenta i lekara. Izbor lekova koji se koriste u lečenju šećerne bolesti je veliki – postoje tablete, kao i injektibilna terapija (metformin, insulini, SGLT2 inhibitori, GLP-1 analozi). Lekar, u skladu sa preporukama, uvodi terapiju, prati pacijenta, daje savete o značaju redovnog merenja nivoa šećera u krvi, životnim navikama, kako bi uspešnost lečenja bila veća.
Savremena terapija nam omogućava da, ako se bolest otkrije na vreme i ukoliko se od početka leči intenzivno po savremenim terapijskim principima, može doći do oporavljanja funkcije pankreasa, koji luči insulin i da se može ući u tzv. fazu remisije kada su pacijenti bez ikakve terapije, bez simptoma i znakova dijabetesa sa normalnim vrednostima šećera u krvi.
Sa druge strane, ukoliko se kasni sa postavljanjem dijagnoze, ako se kasni za intenziviranjem terapije – može doći do razvoja niza komplikacija (na krvnim sudovima, bubrezima, srcu, očima).
Ukoliko primetite prve simptome povezane sa povećanim nivoom šećera u krvi – javite se svom lekaru!
Važno je da ne zaboravimo:
Zdrava ishrana i adekvatna fizička aktivnost su značajan faktor u prevenciji svih metaboličkih poremećaja, pa i šećerne bolesti.